Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je tužbu koju je 11 penzionera podnelo zbog umanjenja penzija od 2014. do 2018. godine. Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije reagovalo je na ovu odluku saopštenjem koje prenosimo u celini.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Srđan Škoro za Penzin
Dugoočekivanom odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu penzioneri oštećeni smanjenjem penzija su iznenađeni i razočarani.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Žegarac i ostali“
Sud je odlučivao samo o navodima u predmetu „Žegarac i ostali“ sa 11 predstavki dok mu je u međuvremenu dostavljeno još preko 300 predstavki. Sud je konstatovao ometanje u mirnom uživanju imovine, ali ga je ocenio srazmernim. Odbacio je navode o diskriminaciji u odnosu na penzionere kojima nije smanjivana penzija, ali nije razmatrao diskriminaciju u odnosu na druge korisnike sredstava iz budžeta i druge imaoce imovine u Srbiji jer takvih navoda nije bilo u osam predstavki koje je razmatrao.
Prihvatio je navode Vlade Republike Srbije da je smanjenje penzija sprovedeno radi stabilizacije penzijskog sistema u okviru stabilizacije javnih finansija bez dokaza kako je u javnom sektoru sprovedena stabilizacija. Prihvatio je navode u odgovoru Vlade Republike Srbije na tužbu da je Ustavni sud Srbije Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija ocenio ustavnim. To ne odgovara činjenici da nije sproveden postupak ocene ustavnosti Zakona.
Nije uzeta u obzir činjenica da se Fond PIO većinski finansira doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje koje uplaćuju trenutno zaposleni. Sud nije raspravljao o ustavnoj obavezi države da oštećenima, u skladu sa članom 58. Ustava Republike Srbije naknadi štetu jer se takav zahtev nije nalazio u predstavkama koje je sud razmatrao.
Podnosioci predstavki, od kojih većina nije imala pravne zastupnike, nisu naknadno sudu odgovorili na navode Vlade Srbije u odgovoru na tužbu. Ovo je moglo kod suda stvoriti utisak da nije bilo osnovanih primedbi. Sve u svemu, birokratsko otaljavanje pravde uz asistenciju Vlade Republike Srbije i predstavnika Srbije u samom sudu.
„Šuti“ i „rogati“
U odluci Evropskog suda u Strazburu „šuti“ su penzioneri kojima su neustavno smanjivane penzije u periodu od 1. novemra 2014. do 30. septembra 2018. godine, a „rogati“ su svi koji su učestvovali u donošenju Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, ometanju i sprečavanju oštećenih penzionera da dođu do pravde i svoje imovine.
Spisak rogatih je veći, ali izdvojamo moćnije: Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, Fond PIO, Ustavni sud Srbije, sudovi svih nivoa i, naravno, predsednik Srbije. On je obećavao da neće biti smanjivanja penzija a zatim je posle dolaska na vlast, predložio zakon i kao predsednik najveće stranke u Skupštini Srbije uticao na narodne poslanike da ga usvoje, uticao na sudove i medije da ne rade svoj posao a ponekada je i prejuducirao sudske odluke i tako u začetku davio slobodu sudija da donose odluke.
Evropski sud u Strazburu je očigledno bio na strani rogatih u Srbiji!
Zatvaranje puta do pravde
Prema dostupnim informacijama, pre donošenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u Ustavnom sudu Srbije je sprovedeno istraživanje prakse Evropskog suda za ljudska prava u odlučivanju o predstavkama zbog smanjenja penzija na osnovu kojeg je izrađen Predlog zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Rezultat objedinjene aktivnosti rogatih je:
- Donošenje Zakona u odsustvu stručne javnosti i kritike nedostataka u njemu
- Sprovođenje Zakona bez obaveznog donošenja pojedinačnih rešenja od strane Fonda PIO jer bi ono dovelo do masovnih žalbi i pokretanja upravnih i sudskih postupaka u vreme kada su sudske takse na neisplaćene iznose bile male
- Odbijanje Ustavnog suda Srbije da prihvati inicijative i sprovede postupke za ocenu ustavnosti Zakona
- Ignorisanje obaveze Ustavnog suda Srbije da sprovede postupak ocene ustavnosti Zakona koji je, u skladu sa Ustavom, pokrenuo 31 narodni poslanik, uz obrazloženje da njegova primena nije nanela preveliku štetu građanima
- Odbacivanje zahteva oštećenih penzionera od strane Fonda PIO i Upravnog suda uz obrazloženje da su zahtevi imovinskog karaktera i da su predmet postupka pred parničnim sudom gde se plaćaju sudske takse što je oštećene odvraćalo da pokrenu parnični postupak
- Odugovlačenje sudskih postupaka i odbacivanje tužbenih zahteva oštećenih penzionera od strane parničnih sudova uz obrazloženje da Ustavni sud Srbije Zakon nije ocenio neustavnim. U parničnim postupcima je bilo potrebno četiri do šest godina od pokretanja postupka do odluke Ustavnog suda Srbije kao preduslova za dostavljanje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.
- Odbacivanje ustavnih žalbi od strane Ustavnog suda uz obrazloženje da nije prekršeno pravo na imovinu i nije izvršena diskriminacija da bi na kraju Evropski sud u Strzaburu doneo odluku u skladu s stavovima Ustavnog suda Srbije. Ustavni sud nije utvrdio obavezu države da u skladu sa članom 58. Ustava RS naknadi štetu oštećenim penzionerima zbog smanjenja penzija.
Predstavnici i zaštitnici koji to nisu
Ne zaboravimo ni SNS, SPS, PUPS, Savez penzionera Srbije, sindikate zaposlenih i televizija sa nacionalnom frekvencijom koji su političkom podrškom donošenju Zakona, izbegavanjem javne rasprave i ćutanjem doprineli da pokretanje upravnih i sudskih postupaka u prvoj godini primene Zakona bude minorno.
Zar nije bilo očekivano da PUPS, kao stranka penzionera, Savez penzionera Srbije, kao najveća penzionerska organizacija i sindikati zaposlenih ustanu u odbranu stečenih prava sadašnjih i budućih penzionera? Niko od navedenih podršku nije uslovio regulisanjem obaveze države u Zakonu da, u skladu sa članom 58. Ustava Republike Srbije, izvrši naknadu štete oštećenima.
Smanjivanje penzija bilo je nemoralno i neustavno
Zar je neisplaćenih 840 milona evra i preko 850 hiljada oštećenih i naslednika penzionera koji su u međuvremenu preminuli, mala suma i mali broj? Da li će ustanovljena praksa smanjivanja penzija od sada da bude primenjivana svaki put kada Vlada Srbije oceni da dostignuti nivo prava penzionera ugrožava stabilnost finansija države?
Zbog načina donošenja i sprovođenja Zakona, ignorisanja obaveze sprovođenja postupka ocene ustavnosti Zakona od strane Ustavnog suda Republike Srbije, ponašanja medija pod kontrolom aktuelne vlasti, stranaka čiji poslanici su Zakon usvojili, ministara, predsednika vlade i predsednika Srbije, ubeđeni smo da je, pored odluka Ustavnog suda Srbije i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, smanjivanje penzija bilo neustavno i nemoralno.
Za sada nemamo informaciju kakva je sudbina ostalih predstavki koje su zaprimljene u Strazburu a nije raspravljano o njima. Razmotrićemo mogućnost obraćanja drugim organima Saveta Evrope i Komitetu UN.
Očekivanje da će oštećeni i diskriminisani penzioneri dobiti pravdu pred Evropskim sudom za ljudska prava nisu ispunjena. Odlukom su oštećeni penzioneri, sindikati penzionera i advokati koji su se borili, verujući u pravdu i Ustav Srbije a deo njih je platio i visoke sudske takse.
Ono što oštećenim penzionerima Srbije ne može niko oduzeti jeste pravo da na izborima na svim nivoima oni sude…
Jovan Tamburić, predsednik
Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije
* Napomena: Podnaslove je unela redakcija portala Penzin radi veće preglednosti teksta