U Japanu skoro šest miliona ljudi radi preko 60 sati nedeljno i smrt od preteranog rada dolazi u različitim oblicima: srčani ili moždani udar već na pragu četvrte decenije života, samoubistvo usled premora i manjka sna. Sve ove smrti Japanci objedinjuju pod pojmom: karoši.
Barbara Beskind (91) dolazi jednom nedeljno u svoju kancelariju u Silikonskoj dolini. Posao je dobila pre dve godine
Istraživanje MMF-a pratilo je prihode zemalja tokom tri decenije i utvrdilo da radnički sindikati nestaju a da se bogatstvo najbogatijih neprekidno uvećava.
IT sektor raste već decenijama, ali moguće je da nas u ne tako dalekoj budućnosti čeka stagnacija kao posledica nakupljenih iskustava i znanja kojima će biti potrebna reorganizacija i efikasnije upravljanje, a to veoma uspešno obavljaju računari. Ovo je mala skica o tome kako bi se taj scenario odrazio na ekonomiju…
Uz sve realnosti tržišta rada, stariji radnici ponekada možda i dođu u priliku da se zaposle ili zadrže radna mesta u novoj strukturi preduzeća, ali, nažalost, ne uspevaju da je iskoriste. U tim slučajevima, ovi saveti mogu pomoći…
Individualizam neprekidno jača poslednjih vek i po. Američke naučnike je zanimalo šta je uzrok ove pojave?
Jedno samoubistvo od pet u vezi je sa nezaposlenošću. Ona povećava rizik od samoubistva za 20 do 30 odsto, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet Psychiatry.
Prema statistikama ministarstva rada u SAD svake godine preko 35.000 medicinskih sestara i negovateljica doživi lokomotorne povrede zbog kojih moraju da otvore bolovanje. Međutim, bolničku admistraciju ova statistika malo zanima.
Ame, japanske žene ronioci-sakupljači, nekim čudom malo su poznati simbol kulture ove dalekoistočne zemlje. Većina ama su starije žene (neke rone i do 90. godine života), i danas ih je ostalo oko 2.000. U prošlosti, biti ama značilo je biti žena sa profesijom i nezavisnim finansijskim prihodima – nešto što će žene u svetu dočekati tek nekoliko...
„U eri kada intelektualni kapital raste, privilegije postaju sve više i više nasledne“ piše Ekonomist o novoj američkoj „aristokratiji“. Međutim, novu aristokratiju srećemo i kod nas, i to ne samo u vidu partijskih hobotnica koje se hrane vlašću i javnim finansijama, već i onu „tihu“, „normalnu“, „prirodnu“, u kojoj deca doktora (p)ostaju doktori, deca profesora...
