Istraživanje MMF-a pratilo je prihode zemalja tokom tri decenije i utvrdilo da radnički sindikati nestaju a da se bogatstvo najbogatijih neprekidno uvećava.
Od 1980. do 2010. godine, slabljenje radničkog sindikalnog pokreta direktno je povezano sa najmanje polovine rasta bogatstva najbogatijih, i najmanje polovine rasta Gini koeficijenta (kojim se meri nejednakost).
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ova studija opovrgava i mišljenje nekih autora da porastu nejednakosti u razvijenim ekonomijama može voditi i razvoj tehnologije, koji vodi premeštanju pogona i gubitku radnih mesta, kao i proces globalizacije.
Autori nove studije kažu da neki stepen nejednakosti može poticati od ova dva uzroka, ali nedovoljno da bi se proglasili uzrokom neprekidnog povećanja nejednakosti.
Preporučujemo za čitanje na Penzinu:
-
Udarac vrhovnog suda SAD sindikatima: Surovi kapitalizam
-
Zabluda „plaćeni koliko i vrede“ – Moć sindikata
-
Gde su Amerikancima kuka i motika?
U faktore koji utiču na porast nejednakosti ova studija ubraja i slabljenje propisa u kontroli finansijskog tržišta, kao i manje poreze, ali i ovi faktori nemaju tako snažan uticaj kao nestanak sindikata.
Na primer, u SAD je 2013. godine bilo 14,5 miliona članova sindikata, ili 11,3 odsto radnika, dok je 1983. godine u sindikatima bilo 17,7 miliona radnika.
Međutim, kada se pogleda samo privatni sektor, tamo je u sindikatima ispod sedam osto radnika, to jest, praktično se vratio na nivo iz daleke 1932. godine.
U Nemačkoj je 18,4 odsto radne snage sindikalno organizovano, u Kanadi 27,5 odsto, u Finskoj čak 70 odsto.
Zaključke studije možete čitati na sajtu MMF-a (engleski jezik).