Jedno samoubistvo od pet u vezi je sa nezaposlenošću. Ona povećava rizik od samoubistva za 20 do 30 odsto, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet Psychiatry.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
- Fotografija kojom je ilustrovana i pesma grupe Haustor Radnička klasa odlazi u raj
Karlos Nord sa Univerziteta u Cirihu i njegove kolege analizirali su podatke koje je prikupila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodni monetarni fond (MMF) kako bi procenili uticaj nezaposlenosti na samoubistva, u 63 zemlje, u periodu između 2000. i 2011. godine.
Godine 2007, bilo je 41.148 samoubistava zbog nezaposlenosti (period ekonomske stabilnosti u većem delu sveta je trajao od 2000-2007. godine). Godine 2009, bilo je 46.131 samoubistvo povezano sa nezaposlenošću, dakle oko 5.000 samoubistava više u odnosu na 2007. godinu. Smatra se da je to posledica ekonomske krize koja je izbila 2008. godine i politike štednje koja je usledila nakon toga u više zemalja.
Jedno samoubistvo od pet u vezi je sa nezaposlenošću. Ona povećava rizik od samoubistva za 20 do 30 odsto, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet Psychiatry.
Povećana stopa samoubistava prisutna je kod oba pola i kod različitih starosnih grupa. „Penzioneri su takođe posredno pogođeni kada njihova deca izgube posao“, objašnjavaju naučnici.
Stopa samoubistava povećala se šest meseci nakon porasta stope nezaposlenosti. „Restrukturiranje tržišta rada i smanjenje broja zaposlenih u preduzećima tokom ekonomske politike stezanja kaiša stvara dodatni stres na poslu i osećaj nesigurnosti radnog mesta kod zaposlenih (…) što utiče na mentalno zdravlje radnika. U takvim uslovima, povećava se rizik da osetljivije osobe izvrše samoubistvo“, naglašavaju naučnici.
Porast nezaposlenosti imao je izrazitiji uticaj u zemljama gde je njena stopa bila niska pre krize. „U tim zemljama, neočekivano povećanje stope nezaposlenosti može prouzrokovati veće bojazni i veću nesigurnost nego u zemljama u kojima je visoka stopa nezaposlenosti duže prisutna“, ukazuju istraživači.
Dakle, potvrdili su i ono što odavno znamo: mi, na ovim prostorima, dobro smo istrenirani da preživimo.
U uvodniku ovog naučnog rada, Rodžer Veb i Navnet Kapur sa Univerziteta u Mančesteru napomenuli su da je broj samoubistava možda samo vrh ledenog brega kada je reč o posledicama nezaposlenosti.
„Moramo bolje razumeti druge ‘psihološke manifestacije ekonomskih nedaća’, kao što su neuspešni pokušaji, stres i anksioznost, depresija, beznađe, alkoholizam, porodične svađe i razvodi“, kažu britanski naučnici. „Takođe, moramo bolje razumeti šta je to što stvara veću otpornost.“