Sve je veća razlika u odnosu između prosečne penzije i prosečne plate. Sa druge strane, sve je manje onih penzionera čije su penzije, u proseku, i najmanje – poljoprivrednih penzionera.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kretanja odnosa između prosečne plate i prosečne penzije u periodu od 2008. godine do danas nepovoljna su za penzionere. Naime, učešće prosečne penzije u prosečnoj plati sve je manje.
Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fondu PIO) 2008. godine priključen je fond vojnih penzionera. Ako se posmatraju statistički podaci za tu godinu, prosečna penzija za sve kategorije penzionera učestvovala je u prosečnoj plati sa 53,9 odsto. Krajem 2022. godine, učešće prosečne penzije u prosečnoj plati spalo je na svega 41,9 odsto, piše Nova ekonomija.
Kada se posmatraju prosečne penzije za određene kategorije, najviše su „pale“ penzije samostalaca u odnosu naplate. Penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti 2008. godine su primali, u proseku, penzije koje su u prosečnoj plati učestvovale sa 59,9 odsto. Krajem 2022. godine, taj odnos iznosio je svega 39,9 odsto. Primanja penzionera iz kategorije zaposlenih su sa 59,2 odsto u 2008. pala su na 44,6 odsto. Prosečna penzija poljoprivrednih penzionera je 2008. iznosila 22,1 odsto prosečne plate. Sada je njeno učešće u prosečnoj plati na 18,1 odsto.
Poljoprivrednih penzionera sve manje
Najviše ima starosnih penzionera – 65 odsto od ukupnog broja. Porodičnih penzionera je 20 odsto, a invalidskih 14,5 odsto. Mere pooštrenih uslova za odlazak u invalidsku penziju doprinele su smanjivanju broja onih koji se penzionišu po tom osnovu. Njih je 2008. godine bilo 22.9 odsto. Učešće starosnih penzionera u ukupnom broju te godine bilo je 55 odsto, a porodičnih 22,1 odsto.
Od 2008. do kraja prošle godine broj penzionera samostalaca se duplirao. Godine 2008. bilo ih 50.959, a u decembru 2022. – 107.963. Penzioneri fonda zaposlenih su takođe brojniji nego pre 14 godina. Godine 2008. bilo ih je 1.306.394, a sada ih je 1.401.675. Međutim, broj poljoprivrednih penzionera je sa 222.986 pao na 142.252.
Pad broja zemljoradničkih penzija posledica je toga, smatraju mnogi, što su izračunali da bi im penzija posle svih uplata staža, bila niža od ukupne sume novca koju bi uplatili tokom radnog veka. Sva uveravanja nadležnih prethodnog Ministarstva poljoprivrede da će se za njih naći rešenje ostala su na nivou obećanja.