USPVLS: Zašto je procenat preminulih poljoprivrednih penzionera znatno veći od proseka?

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) objavilo je saopštenje o tome zašto je, kako navode, procenat preminulih poljoprivrednih penzionera veći od proseka. Prenosimo.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Bedan i nedopustiv socijalno-ekonomski položaj poljoprivrednih penzionera u Srbiji, na koji više godina ukazujemo, uticao je i na njihovu povećanu smrtnost za vreme pandemije. Prema statističkim podacima koje Fond PIO objavljuje, 2020, 2021. i do juna 2022. godine, za vreme pandemije, broj penzionera se smanjio za 58.464. Od tog broja, poljoprivrednih penzionera je manje za 25.021 lice ili 42,8 odsto iako oni u ukupnom broju penzionera učestvuju sa 9,58 odsto.

Iako se broj ukupnog broja penzionera smanjivao za oko 1,5 odsto godišnje, smanjivanje broja poljoprivrednih penzionera je bilo neuobičajeno veće od proseka. U periodu od 2009. do 2020. godine broj poljoprivrednih penzionera se smanjivao godišnje po stopi od 1,06 do 4,76 odsto. U 2021. godini ta sotpa povećana je na 7,69 odsto od ukupnog broja.

Mogući razlozi sa sve manji broj poljoprivrednih penzionera

Analiza tendencije velikog smanjivanja broja poljoprivrednih penzionera za vreme pandemije bi morala uzeti u obzir kvalitet zdravstvene zaštite, njihov veoma težak socijalno-ekonomski položaj i male penzije koje nisu dovoljne ni za preživljavanje a kamoli za kupovinu potrebnih lekova i vitaminskih suplemenata za podizanje imuniteta. Nemaština, usamljenost i udaljenost od lekarske pomoći su verovatno uticali i na povećanu smrtnost među njima za vreme pandemije.

Ukupan broj poljoprivrednih penzionera se smanjuje i zbog veoma malog broja novih poljoprivrednih osiguranika u odnosu na broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Analiza pokazuje da se i broj novih osiguranika smanjuje što ukazuje da penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nije adekvatno regulisano. Zbog toga mladi ljudi beže od poljoprivrede a oni koji ostanu na selu ređe uplaćuju doprinose za PIO.

Kako Fond PIO štedi

U 2020, 2021. i 2022. godini Fond PIO trebalo je da ostvari uštede od oko 23 do 46 miliona evra godišnje. Međutim, novac planiran finansijskim planom Fonda PIO, zbog načina njegovog finansijskog poslovanja, ostao je u budžetu Republike Srbije. Uštede ostvarene zbog smanjenja broja penzionera su mogle da budu iskorištene i za izjednačavanje najniže penzije diskriminisnih poljoprivrednih penzionera (13.275 dinara) sa najnižom penzijom u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti (16.885 dinara). Zbog toga što nisu definisane stvorene i stalne obaveze države prema Fondu PIO, on u svom poslovanju ne ostvaruje uštede u odnosu na godišnji finansijski plan usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije. Uštede zbog smanjenih rashoda za penzije i povećanih prihoda od uplata doprinosa PIO ostaju u budžetu i raspoređuju se na druge budžetske izdatke. Na taj način se vrši društvena preraspodela otimanjem od penzionera.

Učešće troškova za penzije od 2014. godine, finansijskom konsolidacijom, nije smanjeno na 11 odsto BDP prema sporazumu sa MMF nego čak na manje od 10 odsto. Razlika je veća od 500 miliona evra godišnje. Ovaj novac je mogao da se koristi za izjednačavanje i podizanje najniže penzije, vraćanje dela duga penzionerima zbog smanjivanja penzije od 2014. do 2018. godine (oko 840 miliona evra), ukidanje doživotnih penala prevremenim starosnim penzionerima, poboljšanje usluga u banjama koje su vlasništvo Fonda PIO i drugo.

Samo reforma penzijskog sistema tako da njime većinski upravljaju predstavici korisnika i osiguranika uz definisanje stvorenih stalnih obaveza države prema njemu i obezbeđenja izvornih prihoda Fonda PIO može obezbediti njegovu finansijsku održivost i nezavisnost od izvršne vlasti.

Jovan Tamburić, predsednik
Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije
Fotografija: Penzin.rs

* Podnaslove unela redakcija portala Penzin.rs