Do kada “nikada veće penzije”?

Jovan Tamburić, USPVLS, piše o razlici između stvarnog materijalnog položaja većeg dela penzionera u Srbiji i pričama koje se plasiraju u javnosti da su penzije nikada veće nego danas.

Svedoci smo da su – posle umanjenja i obustavljanja redovnog usklađivanja penzija od 2012. do 2019. godine, smanjivanja penzija koje su bile veće od 25-000 dinara od 2014. do 2018. godine i posle ukidanja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija – bezbroj puta ponavljani govori predstavnika vlasti o “nikada većim penzijama” ili “najvećim penzijama u istoriji Srbije”.

U isto vreme su retka obraćanja javnosti predsednika u kojima se on ne zahvaljuje penzionerima na doprinosu stabilizaciji javnih finansija u Srbiji. Takvo zahvaljivanje je potpuno osnovano jer su svi penzioneri, bez obzira da li su im u ovom periodu smanjivane penzije, zbog toga što nisu redovno usklađivane, dali svoj doprinos navedenom.

Drugo je pitanje da li je aktuelna vlast otklonila posledice nepotpunog usklađivanja i smanjivanja penzija. Penzije su od 2012. godine uvećavane-usklađivane za 27,4 odsto. To nije bilo dovoljno za očuvanje njihove kupovne vrednosti. Analiza, u kojoj je primenjena švajcarska formula od 2012. godine, pokazuje da su penzije od 2012. do 2020. godine trebale da budu usklađene za 53,9 odsto. Budući da nisu SVI penzioneri u Srbiji oštećeni su za oko 26 odsto usklađivanja penzija.

Da je kupovna moć penzija umanjena, pokazuje i upoređivanje njene vrednosti iskazane u evrima u 2012. i 2021. godine. Prosečna penzija 2012. godine od 24.408 dinara ili 214 evra i penzija u maju 2021. godine koja je iznosila 29 376 dinara ili 248 evra pokazuje da je ona u tom periodu uvećana za 34 evra. Kada se zna da je inflacija u EU u ovom periodu iznosila od 1,5 do 2,5 odsto godišnje možemo zaključiti da je kupovna vrednost penzije u maju 2021. godine u odnosu na 2012. godinu, umanjena. To znaju svi penzioneri u Srbiji i to ne mogu prikriti niti pokriti povremena jednokratna predizborna novčana davanja.

Spinom o “nikada većim penzijama ne može se prikriti bedan socijalno-ekonomski položaj preko milion penzionera u Srbiji.

U posebno teškom položaju je oko 600.000 penzionera čija penzija je manja od 20.000 dinara koja je i granica siromaštva u Srbiji. U Srbiji je životno ugrožen najveći broj poljoprivrednih penzionera koji zbog starosti i bolesti nisu u mogućnosti da radom uvećavaju svoje prihode. Izgovori kako nisu dovoljno uplaćivali u Fond PIO su besmisleni i ne objašnjavaju koliko su to uplaćivala lica koja ostvaruju pravo na nacionalnu penziju. U svim državama postoji kategorija garantovane ili najniže penzije kojima država dotacijama iz budžeta obezbeđuje potreban minimum za preživljavanje.

Linearnom isplatom uvećanja uz penziju penzionerima kojima su penzije manje od 34.000 ne rešava se problem jer oni koji imaju male penzije dobijaju najmanje. Isplata uvećanja uz penziju, novčane pomoći svim pennzionerima u 2020. i 2021. godini i najavljena isplata pomoći od 20.000 pred parlamentarne izbore u 2022. godini pokazuje da novca ima ali se on koristi na pogrešan način. Očigledno je da se na takav način smanjuje nezadovoljsto osiromašnih penzionera i kupuje njihova podrška na izborima.

Izmenama člana 76. Zakona o PiO o visini najniže ili garantovane penzije na ustavan način bi se uvećale penzije samo onima kojima su penzije manje od 20 000 dinara, pa bi tek tada deo penzionera u Srbiji mogao da kaže da su im “nikada veće penzije”. Potrebnih oko 40 milijardi dinara godišnje za to – ima i da ukupno izvajanje za penzije u Srbiji ne bude veće od 11 odsto BDP Srbije.

Bez povećanja najniže penzije, vanrednog usklađivanja penzija i naknade štete penzionerima kojima su penzije smanjivane, najveći broj penzionera će samo sanjati “nikada veće penzije” i zlatno doba!

Jovan Tamburić,
Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije

Fotografija: Print Screen kadra iz emisije
Branka Stankovića “Kvadratura kruga”, RTS-a
(Baka Đurđa, verovatno najstarija Srpkinja)