Otkriveno je da mozak ima sebi svojstven sistem otpada – glimfatički sistem. Traumatske povrede mogu onemogućiti mozak da izbacuje toksične proteine
Traumatske povrede mogu sprečiti mladi mozak da izbaci otpad, time prouzrokujući nagomilavanje otrovnih proteina. Rezultat toga odražava upravo ono što se dešava u mozgu koji stari i može pokrenuti javljanje demencije.
„Znamo da su traumatske povrede mozga u ranom životnom dobu faktor rizika za rani razvoj demencije u narednim decenijama“, kaže Maiken Nedergard, jedan od direktora Centra za translancionu neuromedicinu na Univerzitetu Ročester.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„Ovo istraživanje pokazuje da ove povrede pokreću lanačni niz događaja koji umanjuje sposobnost mozga da izbacuje otpad, omogućavajući proteinima kao što su tau da se šire po celom mozgu dostižući, na kraju, toksični nivo.“
Objavljeni u Journal of Neuroscience, zaključci ovog istraživanja su poslednji u nizu uvida koji iz korena menjaju način na koji naučnici shvataju neurološke poremećaje.
Otkrića potiču iz ranijeg istraživanja u kome su Nedergard i njegove kolege otkrili ranije nepoznat sistem uklanjanja otpada koji je specifičan za mozak i koji su istraživači nazvali glimfatički sistem (glymphatic system).
Mozak je u suštini zatvoren od ostatka tela složenim sistemom molekularnih kapija, nazvanim krvno-moždane barijere, koje strogo kontrolišu šta ulazi u mozak i izlazi iz njega. Samim tim, mozak nije uključen u normalan sistem organizma za otklanjanje otpada.
Kao i kod ostatka tela, blagovremeno uklanjanje otpada iz mozga je od suštinskog značaja za sprečavanje nekontrolisanog nagomilavanja otrovnih proteina i drugih otpadaka. Međutim, donedavno niko nije bio u potpunosti siguran kako to mozak radi.
Nedergard i njegove kolege su pokazali da miševi, čiji su mozgovi neverovatno slični ljudskim, poseduju nešto poput cevnog sistema koji se nadovezuje na krvne sudove kako bi pumpao cerebrospinalnu tečnost, tečnost koja okružuje mozak, kroz moždano tkivo, ispirajući otpad iz prostora između ćelija mozga.
Nedavna istraživanja su pokazala da je glimfatički sistem aktivniji tokom sna, čime može da se objasni zašto san deluje tako osvežavajuće na nas, kao i zašto njegove funkcije opadaju sa starošću.
„Neuspeh glimfatičnog sistema mogao bi biti jedan od razloga zašto je mozak koji stari podložan bolestima kao što je Alchajmerova„, kaže Džefri Ilif, koautor istraživanja i vanredni profesor na Oregonskom univerzitetu za zdravlje i nauku.
„Uočljivo je da se iste promene koje vidimo na mozgu koji stari, vide i na mladom mozgu nakon traumatske povrede mozga. To ukazuje da ovi događaji mogu biti zajednička veza sa neurodegeneracijom između onog što se dešava kod starijih i onoga što se dešava nakon traume mozga.“