U domu za osobe sa invaliditetom u Zemunu, stanari danima bez kupanja, hrane i pomoći – kažu da žive u potpuno nehumanim uslovima.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija (Rad Cyrus sa Unsplash) je simbolična.
Stanari jedinog doma za odrasle osobe sa invaliditetom u Srbiji, koji se nalazi u Zemunu i pod državnom je nadležnošću, obratili su se javnosti jer, kako kažu – žive u katastrofalnim uslovima, piše N1.
„Dom bukvalno visi o koncu“
Dom funkcioniše već 27 godina i brine o osobama sa teškim dijagnozama – od multiple skleroze, cerebralne paralize i mišićne distrofije, do amputacija, paraplegije i kvadriplegije. Više od 98 odsto korisnika koristi invalidska kolica i zavisi u potpunosti od tuđe nege.
Ali, prema rečima stanara, trenutno stanje je najgore do sada. Stanari doma za odrasla lica sa invaliditetom žive u zaista nehumanim uslovima.
Na 80 stanara doma ima devet negovateljica i četiri medicinske sestre i tehničara. Usled nedostatka osoblja, stanari su primorani da leže u krevetu ili da sede po ceo dan u kolicima, jer nema ko da ih podigne i pritekne im u pomoć za obavljanje običnih dnevnih aktivnosti. Postoji velika opasnost od stvaranja dekubitnih rana, koje se posle leče godinama.
Jedan od zabrinjavajućih problema jeste i nedostatak portira. Njihovu ulogu preuzimaju korisnici u invalidskim kolicima, koji ne mogu da reaguju u slučaju krađa, požara ili ulaska nepoznatih lica.
Minimalna higijena, sirotinjska ishrana
Pored nedostatka osoblja, dom se suočava i sa najezdom buba i miševa. Higijena je svedena na minimum – sobe se retko čiste, a prozori godinama nisu oprani
Korisnici doma su se nekad kupali bar jednom nedeljno, a sada kupanja više nema uopšte. Nuždu obavljaju u prljave guske i lopate.
Hrana je lošeg kvaliteta. Čorba se kuva možda dva puta godišnje, beli hleb se ne dobija godinama, a večere su najčešće suvi obroci u vidu konzervi.
Korisnici bez osnovnih sredstava za život
Trošak boravka u domu iznosi oko 57.000 dinara mesečno. Korisnicima ostaje samo oko 7.500 dinara ličnog dohotka, koji ne pokriva ni osnovne potrebe, a kamoli lekove i terapije koje mnogi moraju sami da plaćaju.
Korisnici doma navode da su često izloženi pritiscima i komentarima poput: „Ako vam se ne sviđa, idite“ ili „Dobro je da vam iko dođe danas“.
Uprava doma, kažu, priznaje da je situacija loša, ali da su nemoćni jer je sve u rukama države.
„Samo želimo osnovne uslove za život“
Stanari ističu da ne traže luksuz, već samo osnovne uslove za dostojanstven život – redovno kupanje, čistu posteljinu, normalnu ishranu i osoblje koje može da im pruži potrebnu negu.
Njihovo pismo vlastima, upućeno još krajem septembra, ostalo je bez odgovora. Od tada, kažu, situacija se samo pogoršala – još dve medicinske radnice su napustile dom.
U popodnevnoj smeni, na 80 korisnika, trenutno rade samo jedna negovateljica i jedna medicinska sestra.