Dekubitus prati čovečanstvo otkad ono postoji, pa i danas koristimo ime koje su i stari Rimljani koristili za ovu povredu – decubitus.
Čim čovek ne može da se pokreće duže vreme, njegova težina pravi neprekidan pritisak na delove tela na koje se oslanja, i nastaju povrede kožnog i potkožnog tkiva, u težim slučajevima, i povrede kostiju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U različitim drevnim civilizacijama beležene su ove pojave, pa danas koristimo termin nasleđen od starih Rimljana – dekubitus (decubitus), položen na laktove. Bogati Rimljani uživali su da veći deo svog vremena provode u krevetima gde su i jeli zavaljeni na laktove. To uživanje je moglo da donese razne probleme, pa i otvorene, ulcerne rane po telu.
U savremenom svetu, ove rane se javljaju uglavnom kod slabo pokretljivih veoma gojaznih osoba, osoba koje su prikovane za bolnički krevet ili kod starih, nepokretnih osoba u gerontološkim centrima i svojim domovima.
Preporučujemo kratki serijal tekstova Penzina: