Srbija ima za 60 odsto niži životni standard nego Rumunija, oko 30 odsto niži nego Bugarska i za oko 80 odsto niži od Mađarske.
U pitanju je životni standard meren bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku. Ove zemlje su od 2010. godine ostvarile ukupan ekonomski rast u proseku 35 odsto, dok je rast Srbije 20 odsto.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ovo je, u intervjuu za magazin „Biznis“, rekao Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Privredni rast Srbije
Petrović kaže da Srbija ima potencijal za privredni rast od pet odsto godišnje. Ras od pet odsto bi omogućilo da se smanjuje zaostatak za zemljama centralne i istočne Evrope (CIE). Međutim, Srbija „sada jedva uspeva da dobaci do 3,5 odsto“.
„Tačno je da je Srbija sa rastom BDP-a od 4,8 odsto u trećem kvartalu imala drugi najbrži rast u CIE, iza Mađarske. Ona je, međutim, u prvoj polovini godine, zajedno sa Albanijom i BiH, bila na samom začelju“, rekao je Petrović.
Do ubrzanja privrednog rasta u drugoj polovini 2019. došlo je prvenstveno zbog izgradnje gasovoda Turski tok i zbog rasta građevinarstva od čak 35 odsto. Svi drugi sektori privrede zadržali su sličan rast kao u prvoj polovini godine, kaže Petrović. To znači da će se privredni rast Srbije, kada se završi najveći deo radova na izgradnji gasovoda, najverovatnije ponovo vratiti na svoj uobičajen rast koji iznosi najviše 3,5 odsto godišnje.
„Za sada izgleda“ da Srbija neće ostvariti planirani privredni rast od četiri odsto u 2020. godini, kaže Petrović.
Moguće je, smatra, da se tokom 2020. pojavi neki pojedinačni projekat koji će značajno da doprinese rastu BDP-a. To bi mogla biti, na primer, najavljena investicija kineskog Ziđina u novi rudnik bakra u Boru. To bi ad hoc ponovo uvećalo stopu rasta. Međutim, razvoj jedne zemlje se ne može oslanjati na pojedinačne projekte, ma koliko oni bili veliki.
„Uloga Vlade, pre svega, jeste da obezbedi uslove za brz ekonomski rast koji je rasprostranjen na sve delove privrede, ali ona to godinama ne uspeva. Stvaranje uslova za dugoročno snažan i rasprostranjen privredni rast mnogo je važnije pitanje od toga kolika će biti stopa rasta u jednoj godini ili jednom kvartalu“, rekao je Petrović.
Visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava
Privredni rast, naglašava predsednik Fiskalnog saveta, zavisi od više činilaca, ali se dva naročito izdvajaju. To su visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava.
Prema istraživanju Svetske banke, Srbija je po ovim indikatorima među najlošije ocenjenim zemljama u Evropi.
„Visoka korupcija daje podsticaj privatnom sektoru da novac ulaže u kanale koji će mu omogućiti dobijanje privilegovanog položaja na tržištu, umesto da ta sredstva usmerava u osvajanje novih tehnologija, kupovinu savremene opreme, obuku zaposlenih i drugo, što bi onda jačalo konkurentnost i pokretalo rast čitave ekonomije“, rekao je Petrović.
Domaći privatni sektor nije stimulisan da investira u zemlji u kojoj vladavina prava nije na odgovarajućem nivou i ne štite se efikasno ugovorne obaveze prilikom obavljanja poslovnih aktivnosti.
Povećanje plata u javnom sektoru
Plate u javnom sektoru rastu brže od BDP-a, kaže Petrović. Sporno je to što se povećanja ponovo vrše proizvoljno po različitim sektorima, bez čvrste analize koja govori kojim poslovima i u kom iznosu je potrebno povećati zaradu.
„Možda je jedino opravdano iznadprosečno povećanje zarada u zdravstvu, medicinskih sestara od 15 odsto, a lekara od 10 odsto jer i naše analize, kao i tržišni signali pokazuju da su medicinski radnici u Srbiji zaista slabije plaćeni, nego na primer, zaposleni u prosveti“, kaže Petrović.
U budžetu za 2020. bilo je „prostora za dvostruko veće smanjenje poreza na zarade od onog koje je usvojeno“. Takođe, prema rečima Petrovića, bilo prostora i „za nešto snažnije povećanje investicija, pre svega u komunalnu infrastrukturu, kanalizaciju, vodovod, deponije otpada, prečiščivače otpadnih voda“. Međutim, „Vlada je populistički odlučila da ta sredstva iskoristi na povećanje zarada“.
Budžetom za 2019. godinu plate u javnom sektoru su, kako je rekao, povećane mnogo brže od privrednog rasta, u proseku za oko devet odsto. Da je Vlada u 2019. i 2020. povećavala plate onoliko koliko je ekonomski opravdano, poresko opterećenje zarada moglo je da se smanji sa 63 odsto neto zarade na 58 odsto neto zarade, umesto sa 63 na 61 odsto.
EPS – preplaćeni zagađivač
Elektroprivrede Srbije (EPS) mora da poveća investicije za 50 odsto u odnosu na sadašnji nivo, kaže Petrović. To se mora učiniti kako zbog rasta proizvodnje i potrošnje električne energije, tako i zbog toga što EPS previše zagađuje životnu sredinu.
„Upravo je objavljena nova komparativna studija o zagađenju koja potvrđuje da je termoelektrana Kostolac ‘B’ i dalje najveći zagađivač sumpor-dioksidom u Evropi“, rekao je Petrović.
EPS bi „konačno morao da se reši viška zaposlenih radnika“, ali i da uredi sistem zarada i nagrađivanja u preduzeću.
Prosečna plata u EPS-u je „nesporno previsoka jer će u 2020. godini premašiti 100.000 dinara“. „Plata nekvalifikovanih radnika u EPS-u je 20 odsto veća od prosečne plate u zemlji i iznad je plate fakultetski obrazovanih radnika u prosveti.“
Sa druge strane, maksimalna zarada od 1.500 do 2.000 evra teško da može da privuče najbolje stručnjake koji bi odgovorno donosili ključne odluke u EPS-u sa godišnjim prihodom od preko dve milijarde evra.
Takva raspodela zarada, kako je rekao, stimuliše zapošljavanje manje kvalifikovanih i manje produktivnih radnika. Zato sada ne samo da EPS ima preveliki broj ukupno zaposlenih već je i njihova struktura neodgovarajuća.
„Nije potpuno jasno zašto se EPS-u toliko gleda kroz prste, tim pre što ovakvo njegovo poslovanje vuče preduzeće iz godine u godinu u sve dublju provaliju. Mi smo se u Fiskalnom savetu iz prve ruke uverili u posebne privilegije koje ima EPS u odnosu na ostatak javnog sektora kad smo ustanovili da ovo preduzeće jedino nije ispoštovalo zakonsku obavezu o umanjenju zarade svojih zaposlenih u 2015. godini“, rekao je Petrović.
Velika izdvajanja za kazne i penale
Srbija, smatra Petrović, mnogo izdvaja za plaćanje kazni i penala. Navodi da je za te svrhe u 2020. godini planirano 22 milijarde dinara u budžetu. Polovine ovoga iznose, „problematične subvencije investitorima“.
„Najveći deo ovih davanja odlazi na odštete koje država mora da plati zbog povreda različitih ugovora.“
Država bi morala da napravi evidenciju svih ugovora koji su doveli do plaćanja kazni i penala. Takođe bi morala da utvrdi i poveća odgovornost zaposlenih koji u njeno ime prave i sprovode ugovore sa privatnim kompanijama. Petrović smatra da je neophodno da se preispita kako se zastupa država u međunarodnim sporovima i zašto se ti sporovi gotovo po pravilu gube.
Vlada ne dostavlja završne račune
Skupština Srbije više od 15 godina nije raspravljala i usvajala Zakon o završnom računu budžeta. Vlada Srbije, pak, poslednje tri godine nije dostavljala završne račune Skupštini.
„Završni računi su pokazali da u praksi dolazi do velikog odstupanja između plana i izvršenja. Tako je u 2018. godini čak 850 miliona evra potrošeno drugačije od plana predviđenog budžetom“, rekao je Petrović.
Glavni razlog za to je intenzivno korišćenje tekuće budžetske rezerve, kaže predsednik Fiskalnog saveta. Budžetska rezerva omogućava preraspodelu sredstava budžetskih korisnika tokom godine.
„Ta praksa zakonski je omogućena izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz 2014. i 2015. godine. Nakon toga je budžetska rezerva povećana preko četiri puta u odnosu na prethodne godine. Sada se u završnim računima ta zakonska mogućnost veoma intenzivno koristi u praksi.“
Završni računi, naglasio je Petrović, i dalje ne sadrže neke veoma važne informacije. Takve informacije su, na primer, spisak korisnika državnih subvencija za investicije, kao i tačna sredstva koja su im odobrena.
Izvori: Beta, Biznis
Fotografija: rawpixel.com / HB Mertz