Samoorganizovani poštanski radnici stupili su u štrajk. Rukovodstvu ne veruju odavno, a sada ni sindikatima. Jer i sa obećanih 10 odsto povećanja plate će im biti niže od proseka u državi.
Ako ste danas, 3. decembra 2019. godine, pokušali da u Beogradu pošaljete pošiljku putem Pošta Srbije, verovatno su vam službenici objasnili da se ne garantuje isporuka. Naime, ni pošiljke koje su preuzete prethodnog dana nisu krenule ka dostavnim adresama.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nakon jučerašnjeg protesta, radnici Glavnog poštanskog centra Beograd (u Zemunu) obustavili su rad – samoinicijativno. Ne veruju više sindikatima. Radnici su došli na posao, ali nisu radili.
Radio slobodna Evropa je izvestila da je štrajk počeo i u poštama u Zrenjaninu, Kikindi i Lazarevcu.
Prema nekim informacijama, pošte su radile kako bi građani mogli da plate račune i prime penzije, ali pošiljke, ako su i primane, neće narednih dana biti isporučene na naznačene adrese. Čeka se da se vidi kakvi će biti rezultati pregovora.
Oni zarade, drugi troše
Zaposleni u Pošti Srbije odavno nemaju poverenje u rukovodstvo ovog javnog preduzeća. Brojne afere, pre svega vezane za v.d direktora Miru Petrović, ako su i bile sakrivane od šire javnosti, nisu mogle da prođu neprimećeno u samom preduzeću.
Mira Petrović je, podsećamo, kadar Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Ona je došla na mesto Milana Krkobabića, predsednika PUPS-a, kao da je ovo javno preuzeće feud ove partije.
- Kako PUPS izvlači novac iz JP Pošta Srbije
- Prevoz novca za penzije obavljaće firma sa milionskim dugom
Rukovodstvo ovog javnog preduzeća se godinama hvali kako ostvaruje dobit. U 2018. godini dobit JP Pošta Srbije iznosio je 2,3 milijarde dinara. Nekadašnji direktor Krkobabić je, pisalo se, upravo zahvaljujući činjenici da je od Pošte napravio ekonomsko čudo, postao ministar koji će se baviti rekonstrukcijom drugih posrnulih javnih preduzeća.
Uprkos tim uspesima zahvaljujući kojima rukovodstvo ima i materijalne i političke koristi, veliki procenat zaposlenih koji tu dobit stvara, prima plate ispod republičkog proseka.
Aktivnosti sindikata
Usled ovakvih nelogičnosti, marta 2017. godine, sindikati poštanskih radnika su organizovali štrajk.
Sredinom januara ove godine, na sednici Glavnog odbora Sindikata Pošte Srbije, raspravljalo se o stanju u ovom preduzeću i o materijalnom položaju zaposlenih. U Saopštenju sa ove sednice se, između ostalog, navodi:
„Niske zarade u našem Preduzeću postale su opasnost i za sam opstanak sistema (više nije moguće pronaći zainteresovane da rade posao poštara i dostavljača u nekim sredinama za ove plate). Svakodnevno gubimo radnike u tehnologiji, a opet ipak držimo konstatan broj zaposlenih. U narednom periodu potrudićemo se da dobijemo informaciju kako je to moguće.
Cilj je da se u narednom periodu povede ozbiljan dijalog o budućnosti Pošte i da se na svaki način i na svakom mestu traže mogućnosti za povećanje zarada.„
„Donesena je odluka da se od Poslodavca zatraže zvanične informacije i to:
- koliko je zaposlenih u poslednjih šest meseci otišlo iz JP Pošta Srbije i po kojim osnovama
- broj zaposlenih na kraju 2017. i 2018. godine
- na koji način se izračunavaju zarade u JP PTT Srbije
- kako je izračunata zarada zaposlenih za mesec januar 2019. godine i na osnovu kog akta„
Oktobra 2019. godine, Sindikat PTT Srbije na svom sajtu obaveštava zaposlene:
„Saznali smo za nameru Preduzeća da postojeće probleme i teško stanje u kome se nalazimo zbog niskih zarada i manjka izvršilaca, reše smanjivanjem broja rejona, radnika na šalterskim poslovima i ostalim tehnološkim radnim mestima. Ukoliko se pokaže da su naše informacije tačne, to će značiti da se poslovodstvo odlučilo da u “reforme“ krene ‘odozdo’, a to nećemo dozvoliti.„
Dogovor rukovodstva
sa Sindikatom PTT Srbija
Novo rukovodstvo Sindikata PTT Srbija, izabrano početkom novembra, obavestilo je 25. novembra, da je postignut dogovor.
„Postoji prostor za povećanje zarada od 10 odsto plus 5 odsto na konto ukidanja Zakona o umanjenju plata u javnom sektoru. U paketu sa povećanjem plata, kao deo dogovora je ugrađena i isplata Zarade iz dobiti za 2019. godinu, najkasnije do kraja marta 2020. godine.“
Međutim, zahtevano linerno povećanje zarade, dakle, u apsolutnom iznosu svima isto, nije prihvaćeno.
U korenu sadašnjih sukoba izgleda da se nalaze i različiti pogledi na način raspodele dobiti preduzeća. Zaposleni smatraju da bi raspodela dobiti trebalo da bude trajan model poslovanja, a ne jednokratno sredstvo da se umire radnici.
Zaposleni u pošti, onaj veći deo sa kojima građani imaju kontakte – šalterski radnici i poštari, primaju veoma niske plate u odnosu na republički prosek. Zoran Pavlović, predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika, kaže za Radio Slobodna Evropa da se zarade zaposlenih u poštama kreću negde u rasponu od 32-39 hiljada dinara (od 271-330 evra) u zavisnosti od radnog staža. Njima ovi procenti ne znače obezbeđenje pristojnog života.
Zaposleni koji su se samoorganizovali poslaće sutra, 4. decembra, tim na direktne pregovore sa Vladom Srbije.