Usvojen budžet Srbije za 2026. godinu. Budžet je umereno optimističan. Veliki deo rasta zavisi od činioca poput: investicija, izvoza, potrošnje…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Annie Spratt /Unsplash
Vlada Republike Srbije usvojila je 6. novembra 2025. godine budžet Srbije za 2026. godinu.
Budžet izgleda da je u velikoj meri u skladu sa fiskalnim okvirom koji je prethodno najavljen (deficit do 3 odsto BDP, dug u opadanju). Ali postoji rizik da su prognoze prihoda i rasta privrede prilično optimistične.
Projektovani rast je u sredini između pesimističnih i optimističnih procena.
U saopštenju MMF-a iz juna 2025. godine navodi se da će rast BDP-a u Srbiji iznositi oko 3 odsto u 2025., zatim 4 odsto u 2026. i oko 4,5 odsto u 2027. Daleko pesimističniji bio je Vienna Institute for International Economic Studies. Ovaj bečki institut, kako je prenela Ekapija, predviđa da rast za Srbiju u 2025. može biti oko 2 odsto, a za 2026. oko 3,4 odsto.
Prihodi
U saopštenju Vlade se navodi da su ukupni prihodi: 2.414,7 milijardi dinara. To je za 2,9 odsto više (oko 68,5 milijardi dinara) nego što je bilo planirano u budžetu za 2025 godinu.
Planirani poreski prihodi iznose 2.080 milijardi dinara. Ovo uključuje novac od PDV-a, akciza, poreza na dohodak, dobit itd. Poreski prihodi su povećani za 126,6 milijardi dinara. To znači da država očekuje veće punjenje kase od privrede i građana (delom zbog rasta plata, potrošnje i inflacije).
Neporeski prihodi iznosiće 303,3 milijarde dinara. To su prihodi od taksi, naknada, kazni, dividendi iz državnih preduzeća i sl. Očekuju se donacije od 31,4 milijarde dinara
Tu uglavnom spadaju sredstva iz međunarodnih fondova, pomoći EU i drugih partnera.
Rashodi
Projektovani rashodi su 2.751,7 milijardi dinara. Dakle, država će potrošiti više nego što planira da zaradi.
Fiskalni deficit je projektovan na 3 odsto BDP-a. To znači da će država morati da se zaduži da pokrije razliku. Ovaj nivo se smatra „prihvatljivim“ po evropskim standardima. (Mastrihtska pravila dopuštaju do 3 odsto.)
Podsećamo i da aranžman sa MMF-om traje do kraja 2027. godine. Tokom tog perioda, Srbija je u obavezi da deficit ne prelazi tri odsto BDP-a, a da javni dug mora ostati na silaznoj putanji.
Javni dug je planiran na 44,5 odsto BDP-a. To je relativno nizak nivo, što znači da država planira da zadrži dug pod kontrolom.
Planirani privredni rast je u 2026. 3 odsto BDP-a, u 2027. 5 odsto, a u 2028. 3,5 odsto. Dakle, Vlada očekuje stabilan, umeren rast privrede.
Budžet je umereno optimističan. Nije preterano nerealan, ali pretpostavlja da će se mnogi pozitivni trendovi ostvariti (investicije, stabilan rast, kontrola deficita). Ako neki od tih trendova zaostane (kao što neke analize sugerišu), onda može da dođe do problema sa ostvarivanjem prihoda, povećanjem deficita ili manjim fiskalnim prostorom.