Upliv automatizacije ne menja više samo sektor proizvodnje. Razvoj tehnologije i sofisticiranijih softvera zameniće ubrzo mnoga radna mesta koje još uvek može da obavlja „samo čovek“. Da li je vaš posao siguran pred mašinama bar do 2035. godine?
-
Slika: Baumolova bolest troškova (preporuka za čitanje)
NPR (National Peoples Radio), napravio je onlajn kalukulator verovatnoće da različita zanimanja u dogledno vreme zamene mašine. Kalkulator je nastao na osnovu rada iz 2013. godine „Budućnost zapošljavanja: Koliko su poslovi osetljivi na kompjuterizaciju“ (The Future of Employment: How Susceptible Are Jobs To Computerisation, Carl Benedikt Frey, Michael A. Osborne; .pdf, 72 stranice).
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Promenu je definisana u okviru narednih 20 godina (do 2035. godine), a metodologija proračuna je sledeća – postavili su parametre verovatnoće za četiri ključna pitanja (u samom radu ispitivano je ukupno devet opasnosti za opstanak nekog zanimanja u eri automatizacije):
- Da li morate da nalazite pametna rešenja?
- Da li vaš posao zahteva da lično pomognete nekome?
- Da li vas posao tera da zađete u male prostore?
- Da li vaš posao zahteva pregovaranje?
Za svako od četiri pitanja data je skala indeksa automatizacije od 0 do 100, a pomoću padajućeg menija možete izabrati oblast rada i konkretno zanimanje.
Ugroženost nekih zanimanja zbog automatizacije – procenat prikazuje verovatnoću da čoveka na radnom mestu zameni mašina do 2035. godine (Penzinov izbor zanimanja):
- pejzažni arhitekti – 4,5%
- izrada arhitektonskih i građevinskih projekata – 52,3%
- arhitekte – 1,8%
- inženjeri računarskog hardvera – 22,5%
- glumci – 37,4%
- likovni umetnici – 4,2%
- muzičari i pevači – 7,4%
- grafički dizajneri – 8,2%
- domari i čistačice/higijeničari – 66,3% i 68,8%
- krovopokrivači – 89,7%
- građevinski inspektori – 63,3%
- električari – 14,8%
- bibliotekari – 64,9%
- vaspitači u obdaništu – 0,7%
- nastavnici u osnovnoj školi – 0,4%
- srednjoškolski nastavnici – 0,8%
- profesori na koledžu – 3,2%
- konobari – 93,7%
- barmeni – 76,8%
- kuvari u restoranima – 96,3%
- lični kuvari – 30,5%
- veterinari – 3,8%
- fizioterapeuti – 2,1%
- zubari – 0,4%
- lekari i hirurzi – 0,4%
- apotekari – 1,2%
- advokati – 3,5%
- sudije – 40,1%
- poštari i dostavljači paketa – 67,5%
- detektivi i kriminalni inspektori – 33,6%
- policajci u patroli – 9,8%
- vozači autobusa – 88,8%
- civilni piloti – 54,6%
- kontrola leta – 11,4%.
Za više zanimanja pogledajte originalni dokument na linku gore, ili online kalkulator na sajtu NPR.
Komentar Penzina
Zanimljivo je kako algoritam pretpostavlja da zanimanja koja se obavljaju na većem prostoru (na primer pokrivanje krovova), lako mogu da zamene mašine. Ovo je u skladu i sa bezbednošću na radu ali i potrebom za ujednačenim i garantovanim kvalitetom. Sa druge strane, ovo je možda tačno za nove krovove, ali šta se dešava kada postoji problem na postojećem krovu koji treba rešiti – na najefikasniji i najjeftiniji način? Biće zanimljivo gledati ovakve situacije u budućnosti.
Takođe je zanimljivo kako se kreću procenti u obrazovanju. Izgleda da početne korake u obrazovanju ipak ne smemo da prepustimo mašinama, ma koliko efikasne bile. To kao da nas vraća na onu osnovnu svrhu obrazovanja, a koja nije samo učenje već i stvaranje mladih naraštaja koji nosi i određene moralne, humane nazore.
Primećujemo i jednu od očiglednijih razlika u okviru iste oblasti rada – advokati i sudije. Gde se advokatima predviđa relativno mirna budućnost, dok za sudije stvari nisu tako izvesne. Zašto bi to moglo biti tako? Ili je tako sasvim prirodno s obzirom da tražimo neutralnost suđenja prema priloženim dokazima. Tada će od pravde samo da nas deli kvalitet dokaza, dobar advokat, resursi da ga plaćamo… Samo?