Prosečna starost pisaca bestselera

Prosečna starost pisaca bestselera veća je danas nego pre 80 godina. Izgleda da je za pisanje protok vremena i taloženje životnog iskustva – važno.

Želeći da otkriju koliko je potrebno vremena da neki pisac čeka kako bi se njegova knjiga našla na spisku najprodavanijih, zaposleni u kompaniji za izradu personalizovanih knjiga In the Book sproveli su istraživanje. Rezultate ovog istraživanja objavili su na svom sajtu u vidu interaktivnog grafikona. Grafikon prikazuje prosečnu starost pisaca u trenutku kada su objavili prvi bestseler, njihov pol i žanr kome njihove knjige pripadaju.

Napravili su spisak svih autora fikcije koji su zauzimali prvo mesto na listi bestselera Njujork tajmsa od njenog nastanka 1942. godine do danas, utvrdili njihovu starost u trenutku kada su se popeli na vrh liste i izračunali prosek.

Zanimalo ih je da li životno doba i pol utiču na to kada će neko dostići ovaj prestižni status. Nekim čudom, ispostavilo se da prosečna starost kod oba pola iznosi tačno 48,8 godina. Važno je istaći da je svaki pisac bio predstavljen jednom knjigom – prvim bestselerom u karijeri.

Kada se dobijeni prosek uporedi sa starošću aktuelnih pop zvezda, poznatih fudbalera i drugih ličnosti koje su rano dostigle vrhunac u svojoj profesiji, postaje očigledno da u svetu književnosti put do statusa “slavne ličnosti” zahteva izuzetnu odlučnost i strpljenje. U književnosti su rad i upornost još uvek na ceni.

Od svih predstavnika žanra književne fikcije, Filip Rot je bio najmlađi kada se prvi put našao na samom vrhu. Kada je 1969. godine njegov roman “Portnojeva boljka” stigao na prvo mesto Tajmsove liste, imao je 35 godina. To je 12 godina manje od prosečne starosti autora bestselera u tom žanru.

Kada je reč o pojedinačnim žanrovima, najmanju prosečnu starost, od 41 godine, beleži mala grupa od pet autora horora koji su doživeli ovu počast. Za njima slede autori bestselera iz domena naučne fantastike, čija je prosečna starost 45 godina.

Dok su u drugim oblastima zvezde iz dana u dan sve mlađe, književnost ostaje zanat upornih.

Razlike između polova po žanrovima

Uopšteno gledano, iako pol pisca ne utiče na to kada će nečija knjiga postati najprodavanija, primećuje se da u okviru pojedinačnih žanrova postoje razlike vezane za njihovu prosečnu starost.

Najveća razlika u prosečnoj starosti, od čak osam godina, javlja se između muških i ženskih autora kriminalističkih romana. Muškarci u proseku objavljuju prvi bestseler u 48, a žene u 56. godini života.

Kada je reč o ljubavnim romanima, žene su u trenutku objavljivanja prvog bestselera mlađe od svojih muških kolega. Prosečna starost autorki je 45, a autora 47 godina.

U slučaju književne fikcije, žene stiču status autora bestselera sa 46, a muškarci sa 47 godina. Ovde je zanimljivo pomenuti da je Harper Li imala čak 89 godina kada se njen roman “Idi postavi stražara” popeo na vrh Tajmsove liste. “Ubiti pticu rugalicu” nikada nije stigao na prvo mesto.

Prosečna starost nekad i sad

Prosečna starost autora koji su zauzimali prvo mesto četrdesetih godina prošlog veka iznosila je 47 godina, dok se tokom druge decenije 21. veka taj broj povećao na 51. Iz toga bi se moglo zaključiti da je danas piscima, u proseku, potrebno više vremena da objave bestseler.

Za to postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Jedno od najočiglednijih je to da se mladi pisci danas sve više opredeljuju za netradicionalne metode objavljivanja. Amazon i druge platforme omogućili su im da svoje knjige objavljuju samostalno i na taj način ostvare profit.

Primećuje se i da je tokom prve decenije novog milenijuma došlo je do izvesnog pada u prosečnoj starosti. Međutim, u poređenju sa sredinom prošlog veka, pisci danas čekaju punih sedam godina duže da im se knjiga nađe na prvom mestu liste bestselera.

Prevod: Jelena Tanasković za sajt IK Laguna

Izvori: Laguna i Books Charming

Mogli bi vas zanimati tekstovi: