Početna Magazin Godine Ekonomija Privatne penzije povećale bi deficit Fonda PIO

Privatne penzije povećale bi deficit Fonda PIO

Privatne penzije povećale bi deficit Fonda PIO

Uvođenje takozvanog drugog stuba penzijske štednje za sada nije prihvatljiv, jer bi se time povećao deficit u PIO fondu, piše Politika…

Nedavna izjava ministra finansija Dušana Vujovića, da se razmišlja o uvođenju takozvanog drugog stuba penzijskog osiguranja, odnosno o obaveznoj uplati doprinosa na lični račun zaposlenog, što bi trebalo da dovede do stabilizacije ukupnog penzijskog sistema, izazvala je velike polemike u našoj javnosti.

Ministar Vujović smatra da je sadašnji penzijski sistem neodrživ, a da bi drugi stub, odnosno obavezna uplata doprinosa na račun zaposlenih, motivisala buduće penzionere da štede ulažući više u sebe. Time bi se, kako veruje, pomoglo sređivanju nezavidne finansijske situacije u sadašnjem penzijskom fondu kome država mora za redovne isplate penzija da doturi bar 45 odsto para.

Drugi stub podrazumeva obavezno penzijsko osiguranje u privatne penzijske fondove. To suštinski znači da se obavezno (po zakonskoj prinudi), deo doprinosa za PIO preusmerava, te da se umesto u javni uplaćuje u privatne penzijske fondove, na individualne štedne račune.

– Drugi stub nije opcija koja je prihvatljiva za Srbiju u bližoj budućnosti, jer bi to danas značilo povećanje deficitau PIO fondu i na kraju bi se stvarao pritisak da se dalje smanjuju penzije – kaže u razgovoru za „Politiku”, Gordana Matković, bivši ministar rada, u čije vreme se 2001. godine, takođe govorilo o uvođenju tog drugog stuba.

Svojevremeno je Svetska banka sugerisala svim zemljama u tranziciji prelazak sa jednog na tri stuba penzijskog osiguranja, gde bi treći bio dobrovoljno lično uplaćivanje građana na svoje penzione račune. Većina zemalja je donela odluku da transformiše svoje sisteme u tom pravcu. Pored drugog stuba, koje inicijalno nisu uvele samo Slovenija, Češka i Srbija, sve zemlje (pa i Srbija) uvele su takozvani treći stub, dobrovoljno penzijsko osiguranje u privatnim penzijskim fondovima, objašnjava ona.

– Nismo prihvatili uvođenje drugog stuba, jer smo ocenili da je tranzicioni trošak suviše visok i da bi primarno morali da ga snose penzioneri, čije su penzije ionako bile male. I tada je naravno postojao veliki deficit i eksplicitan i u vidu duga (zaostale neisplaćene penzije po odluci Ustavnog suda, tromesečno kašnjenje) – kaže bivša ministarka Gordana Matković.

Postavljalo se i pitanje u šta će ti privatni fondovi da ulažu, a da to može da bude sigurna investicija, koja neće da prokocka ušteđevinu za starost, podseća Matkovićeva:

– Problemi se javljaju i usled selektivnih intervencija države u javnom i privatnom sektoru, pa su, na primer, u Hrvatskoj penzije iz mešovitog sistema (prvi i drugi stub) manje od onih koje se isplaćuju samo iz državnog PIO fonda. Zato se tamo već vodi javna polemika o ukidanju obaveznog privatnog osiguranja.

– Ugrožen je standard u apsolutnom smislu, pogotovo ako imamo u vidu činjenicu da tri četvrtine penzionera (uključujući porodične i poljoprivredne penzionere) prima manje ispod proseka od 24.000 dinara – kaže Matkovićeva, i zaključuje:

– Kao i 2001. godine i danas je veliko pitanje u šta bi privatni penzijski fondovi ulagali sredstva koja prikupe. Ako je sudeći po ulaganjima dobrovoljnih penzijskih fondova, čiji je najveći deo imovine u državnim hartijama od vrednosti (više od 84 odsto) ispada da bi se uvođenjem drugog stuba uveo samo još jedan skup posrednik između države i PIO fonda.


 

Mađarska i Bugarska uvele pa ukinule drugi stub

Upitana kakva su iskustva zemalja u regionu i EU, ona kaže, da su u međuvremenu od drugog stuba odustale i pojedine zemlje koje su ga uvele (Mađarska i Bugarska trajno, a Estonija privremeno).

Sve ostale zemlje su ga sasekle kroz smanjenje stope doprinosa za obavezno privatno penzijsko osiguranje (Poljska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Slovačka), piše Jasna Petrović-Stojanović u listu Politika.