Tehnologije olakšavaju kupovinu, transfer novca i komunikaciju sa bližnjima. Ali, ove prednosti se jednako lako mogu upotrebiti za prevaru. I koriste se – sve češće u prevarama znanim kao „ja sam!“…
Starici (82) u Sijuks Folsu, SAD, zazvonio je telefon 6. januara 2015. godine. Neko ko se predstavio kao njen unuk rekao joj je da je u zatvoru u Njujorku i da mu treba uplata od 7.500 dolara.
Starica je poslala novac na račun koji joj je dao i mislila je da će sada sve biti u redu. Međutim, ista osoba nazvala je sledećeg dana i rekla da novac nije stigao, pa je traženo da starica pošalje još 8.000 dolara. I ona je to učinila.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nekoliko dana kasnije čula se sa svojim unukom za kog se ispostavilo da nije bio u zatvoru, tj. da je neko prevario baku na jednostavan način za 15.500 dolara.
Zvuči prelako ali ovo jeste jednostavna i česta prevara, piše Argus Leader. Naročito u zemljama gde je više razvijeno digitalno plaćanje, plaćanje karticama, itd. A kako uspeva:
- prevaranti nasumično traže ciljano starije osobe
- mnoge starije osobe žive same
- prevaranti se odmah predstave sa „ja sam“, „ja sam bako“, i sl.
- mnoge starije osobe slabije čuju
- prevaranti po pravilu na brzinu ispričaju neku priču o tome da su u nevolji uz ključne reči kao što su: brzo, hitno, odmah
- i mnoge mlađe osobe u takvoj situaciji ne stignu da se snađu
- malo kasnije, novac je već prebačen na nepoznatu adresu.
Penzin je već pisao o tome kako se ista prevara sve češće koristi u Japanu: