Tehnologije olakšavaju kupovinu, transfer novca i komunikaciju sa bližnjima. Ali, ove prednosti se jednako lako mogu upotrebiti za prevaru. I koriste se – sve češće u prevarama znanim kao „ja sam!“…
Starici (82) u Sijuks Folsu, SAD, zazvonio je telefon 6. januara 2015. godine. Neko ko se predstavio kao njen unuk rekao joj je da je u zatvoru u Njujorku i da mu treba uplata od 7.500 dolara.
Starica je poslala novac na račun koji joj je dao i mislila je da će sada sve biti u redu. Međutim, ista osoba nazvala je sledećeg dana i rekla da novac nije stigao, pa je traženo da starica pošalje još 8.000 dolara. I ona je to učinila.
Nekoliko dana kasnije čula se sa svojim unukom za kog se ispostavilo da nije bio u zatvoru, tj. da je neko prevario baku na jednostavan način za 15.500 dolara.
Zvuči prelako ali ovo jeste jednostavna i česta prevara, piše Argus Leader. Naročito u zemljama gde je više razvijeno digitalno plaćanje, plaćanje karticama, itd. A kako uspeva:
- prevaranti nasumično traže ciljano starije osobe
- mnoge starije osobe žive same
- prevaranti se odmah predstave sa „ja sam“, „ja sam bako“, i sl.
- mnoge starije osobe slabije čuju
- prevaranti po pravilu na brzinu ispričaju neku priču o tome da su u nevolji uz ključne reči kao što su: brzo, hitno, odmah
- i mnoge mlađe osobe u takvoj situaciji ne stignu da se snađu
- malo kasnije, novac je već prebačen na nepoznatu adresu.
Penzin je već pisao o tome kako se ista prevara sve češće koristi u Japanu:
