Konzilijum lekara koji leče pacijenta da preporuku za tuđu negu i pomoć, a lekari iz tročlane komisije Fonda to ne uvaže. Obrazloženje po pravilu bude šturo: „Ne ispunjavate uslove“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Stariji gospodin u penziji ima aterosklerozu i zbog toga mu je amputirana jedna noga, a druga je operisana. Ide na terapije i teško se kreće. Ne može sam o sebi da brine. Kada je zatražio od PIO fonda da mu se omogući pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, lekarska komisija ga je odbila, kratko objasnivši da mu to ne treba.
Ovaj penzioner je zato odlučio da tuži PIO fond Upravnom sudu i pre neki dan je njegova tužba prihvaćena, a Fondu naloženo da ponovo odlučuje u njegovom slučaju, pišu Novosti.
Ovo je samo jedan od primera na koji nam ukazuje advokat Marina Mijatović, koja objašnjava da nema mnogo onih koji se odlučuju da na sudu potraže svoja prava.
„Taj iznos je oko 16.000 dinara mesečno i tim ljudima znači da mogu da plate nekoga da im pomaže u kući ili ode da kupi lekove i namirnice“ navodi Marina Mijatović. „Penzioneri zahteve podnose PIO fondu, dok stariji ljudi koji nisu radili, za to se obraćaju centrima za socijalni rad.“
Kako advokat Mijatovićeva objašnjava za Novosti, ove ustanove ne odbijaju samo potpuno nepokretne i slepe osobe, svi ostali teško prolaze veoma stroge kriterijume. „Te odluke o odbijanju gotovo nikada nemaju jasno obrazloženje“, ukazuje Marina Mijatović.
„Građani tad mogu da se žale drugostepenoj komisiji, koja je u PIO fondu ili centru za socijalni rad. Tu je ozbiljan problem objektivnost, jer je u pitanju isti organ. U više od 90 odsto slučajeva oni potvrde prvostepeno rešenje. Stranke u roku od 30 dana mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu, ali tu je veliki problem sporost, jer presude stižu tek za dve godine. Sud bi trebalo da takve predmete postavi kao hitne, da uzme u obzir težinu bolesti i brže odlučuje, jer se radi o zdravlju ljudi, ali to, iz nekog razloga, ne čine. I šta onda neko kome je potrebna nega da radi za to vreme?“
Mijatovićeva kaže da, u praksi, Upravni sud prihvati otprilike polovinu tužbi, a polovinu odbije.
„Lekarske komisije u PIO fondu i posle vraćanja predmeta iz suda često ponovo odbiju zahtev za novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica i vi opet imate pravo na žalbu i to može tako ukrug da traje godinama“ ukazuje sagovornica Novosti.
„Ukoliko je neko odbijen, ima pravo da za šest meseci ponovo podnese zahtev. Takođe, ako se pacijentu posle rehabilitacije popravi stanje kad dođe na kontrolu, komisija mu ukida pomoć. Međutim, dešava se da konzilijum lekara koji ga leče u svom nalazu i mišljenju daju preporuku za tuđu negu i pomoć, a lekari iz tročlane komisije Fonda to ne uvaže. Obrazloženje po pravilu bude šturo, ‘Ne ispunjavate uslove’ i navedu članove“.
Ko ima pravo na novčanu pomoć
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik ili penzioner koji je nepokretan ili zbog težine bolesti nije sposoban da se sam hrani, oblači, održava ličnu higijenu, kao i slepi ljudi.
- Penzinov odgovor na pitanje: Kome se obratiti za kućnu negu starog roditelja koji živi daleko od Vas?
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica imaju oni koji zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promene u zdravstvenom stanju ne mogu sami da zadovolje svoje životne potrebe, a to pravo nisu ostvarili po drugom osnovu.