Tuđa nega i pomoć za 77.000 korisnika u Srbiji

Ukupan broj zahteva za ocenu radne sposobnosti i nadoknade za tuđu negu i pomoć kreće se na nivou od oko 100.000 godišnje za celu teritoriju Republike Srbije…

Dušanka Ćirić iz sela Boljevci u septembru 2009. godine polomila je nogu koja joj je dve godine kasnije, zbog komplikacija, amputirana. Imala je pravo na nadoknadu za tuđu negu i pomoć ali poslednju uplatu nije dobila.

Pozvala je socijalnu službu gde su je obavestili da više nije na listi. Tako je morala da otkaže dolaske ženi koja joj je pomagala, jer Dušanka živi sa bolesnim mužem od njegove penzije. Ona jeste dobila protezu, ali teško joj je da se na nju navikne jer ima 76 godina.

Centar za socijalni rad, koji se ovim nadoknadama bavi samo kada su u pitanju nezaposleni i deca, kaže da su rešenje u ovom slučaju doneli na osnovu mišljenja veštaka PIO fonda: 

– Kada neko podnese zahtev za tuđu negu i pomoć centru za socijalni rad, centar tu i dodatnu dokumentaciju prosleđuje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvostepenom organu veštanja, koji, nakon izvršenog pregleda centru dostavlja nalaz i mišljenje. Na osnovu toga centar donosi odluku po zahtevu za ostvarivanje prava za nadoknadu za negu i pomoć drugog lica – objašnjava Igor Bošnjaković iz Gradskog centra za socijalni rad Beograda.

Tim povodom gost Beogradske Hronike RTS-a, 8. avgusta 2014. godine, bio je Aleksandar Milošević, direktor Sektora za medicinsko veštačenje PIO fonda. On je istakao da je u slučaju Dušanke sve urađeno po zakonu:

– U početku, kada joj je dodeljena tuđa nega i pomoć ispunjavala je kriterijume, ali, na kontrolnom pregledu ustanovljeno je da ona može da se kreće, doduše otežano uz pomoć proteze, a u tim slučajevima dolazi do ukidanja tuđe nege i pomoći.

– Želim naglasiti sledeće: tuđa nega i pomoć je medicinska a ne socijalna kategorija. Ona nema veze sa visinom penzije, nema veze da li neko živi sam ili sa nekim, već se rukovodi isključivo medicinskim kriterijumima.

– Kriterijumi su dosta rigorozni i predviđaju da pravo na tuđu negu i pomoć imaju samo slepa, dementna i nepokretna lica koja ne mogu ni u kući da se kreću uz pomoć pomagala.

– U slučaju sugrađanke, promena situacije nastaje kada je dobila protezu, i to ne odmah, već nakon još jednog kontrolnog pregleda posle godinu dana kada je ustanovljeno da može samostalno da se kreće u kući, što je ona i potvrdila.

U Srbiji ima 77.000 korisnika tuđe nege i pomoći koji primaju nadoknadu za tuđu negu i pomoć od oko 15.000 dinara mesečno preko Fonda PIO, i oko 8-9.000 dinara preko centara za socijalni rad je. O nadoknadama odlučuje 60-70 veštaka u celoj Srbiji koji, pored tuđe nege i pomoći, veštače i ocenu radne sposobnosti, stepen telesnih oštećenja, itd.

– Zakon propisuje kontrolni pregled koji se propisuje isključivo u situacijama kada može da dođe do eventualnog poboljšanja. Kod trajnih deformiteta, kod šlogova, kod situacija gde je apsolutno nemoguće da dođe do oporavka, na primer, kod slepila, ili kod ljudi koji us već dementni, tu se ne dodeljuju kontrolni pregledi – dodaje Milošević.

– S obzirom da reč o medicinskoj a ne socijalnoj kategoriji, apsolutno ne postoji nikakvo ograničenje u budžetu za te potrebe. Svi koji ispunjavaju kriterijume za tuđu negu i pomoć sigurno će je ostvariti to pravo.

– Ukupan broj zahteva za ocenu radne sposobnosti i nadoknade za tuđu negu i pomoć kreće se na nivou od oko 100.000 godišnje. Broj korisnika tuđe nege i pomoći je konstantan na pomenutih 77.000 zato što, nažalost, određen broj kojima je pomoć dodeljena premine, pa se broj održava otprilike na istom nivou.

– Ponavljam, ne možemo socijalni momenat da uzimamo u obzir, jer radimo prema medicinskim kriterijumima. Ali, stranka može neograničen broj puta da podnese zahtev za veštačenje, jer uvek može doći do pogoršanja do mere koja će ispuniti kriterijume – kaže Milošević.

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *