Zašto napor da izgledate mlađe možda neće doprineti da se osećate bolje

Odgovor na pitanje “Zašto napor da izgledate mlađe neće doprineti da se osećate bolje” pokušavaju da daju nova istraživanja. Jedno od njih, nedavno objavljeno, prenosimo u ovom tekstu. Ovde se spominje i novi koncept u psihologiji – subjektivni nesklad godina.

Nesklad između toga koliko se staro osećamo i koliko stari bismo želeli da budemo može pružiti uvid, prema novom istraživanju, u odnos između naših stavova o starenju i našem zdravlju.

Subjektivni nesklad godina (Subjective age discordance – SAD)* predstavlja razliku između toga koliko se osećamo starim i toga koliko bismo godina želeli da imamo. Ovo je prilično nov koncept u psihologiji starenja. Za potrebe istraživanja, subjektivni nesklad godina je korišćen za sagledavanje longitudinalnih podataka i toga kako se stavovi ljudi o starenju razvijaju tokom vremena.

“Želeli smo da vidimo da li bi subjektivni nesklad godina mogao da pomogne da procenimo svakodnevne promene u našim stavovima o starenju, kao i kako bi to moglo biti povezano sa našim fizičkim zdravljem i blagostanjem”, kaže Šivon Njupert, koautorka istraživanja i profesorka psihologije na Državnom univerzitetu Severne Karoline.

Kako izračunati sopstveni subjektivni nesklad godina

Subjektivni nesklad godina se određuje tako što se od broja godina koliko osoba oseća da je stara oduzme broj godina koliko bi ona želela da ima. Zatim se ovaj rezultat podeli sa stavrnim godinama života. Što je veći rezultat, to se više osećate starijim nego što biste želeli biti.

U ovom istraživanju je učestvovalo 116 osoba starosti od 60 do 90 godina i 107 osba starosti od 18 do 36. Učesnici istraživanja su popunjavali onlajn anketu svakodnevno tokom osam dana. Naučnici su osmislili anketu kako bi procenili kako se stariji učesnici osećaju svakodnevno, koje su njihove idealne godine, kakvo je njihovo raspoloženje tokom dana, da li su doživeli neki stres ili imaju neke fizičke tegobe, kao što su bol u leđima ili simptomi prehlade.

“Otkrili smo da i stariji i mlađi ispitanici doživljavaju subjektivni nesklad godina”, kaže Njupert. “On je bio izraženiji kod starijih osoba, što ima smisla. Međutim, on je više varirao iz dana u dan kod mlađih, što je interesantno.”

“Mislimo da su mlađi više rastrzani”, kaže Dženifer Belingtijer, istraživačica Fridrih Šiler univerziteta u Jeni.

“Mlađe osobe su zabrinute zbog negativnih stereotipa povezanih sa starenjem, ali se takođe mogu nositi i sa stereotipima vezanim za mlađe generacije, želeći da imaju neke od privilegija i status povezan sa starijim životnim dobom.”

Kako raspoloženje utiče na blagostanje

Dva dodatna nalaza su se istakla.

“Onih dana kada su godine koje osoba oseća na svojim plećima bliže njenim idealnim godinama, ljudi su obično boljeg raspoloženja. U proseku, ljudi koji su imali više zdravstvenih tegoba imali su i veći subjektivni nesklad godina.”

Nijedan od ovih nalaza ne iznenađuje, ali oba pokazuju značaj koncepta subjektivnog nesklada godina kao alata za razumevanje stavova ljudi o godinama starosti i starenju. On takođe može ponuditi novi pristup načinu na koji razmišljamo o starenju i njegovom uticaju na zdravlje.

“Prethodno istraživanje je otkrilo da to koliko se osećate starim može uticati na vaše fizičko i mentalno blagostanje.”

To utiče i na intervencije usmerene na nastojanje da se osoba oseća mlađom.

“Ovakav pristup predstavlja problem jer on zapravo podstiče ejdžizam**”, kaže Berlingtjer.

“Naši nalazi iz ovog istraživanja ukazuju na to da bi drugi pristup poboljšanju blagostanja mogao biti pronalaženje načina za smanjenje ovog subjektivnog nesklada godina. Drugim rečima, umesto da govorimo ljudima da se osećaju mladima, mogli bismo da pomognemo ljudima tako što ćemo ih ohrabriti da povećaju broj svojih idealnih godina.”

Izvor: University of North Carolina
Istraživanje: Psychology and Aging
Fotografija: Danny Englander sa Unsplash

Napomene:

* Subjektivni nesklad godina je, kao što smo naveli u uvodu i kao što stoji u prevedenom tekstu, sasvim nov koncept u psihologiji. Mi nismo uspeli da nađemo neki rad u kome se koristi ovaj pojam na srpskom. Zato smo se oslonili na svoj osećaj i pojam preveli tako kako smo ga preveli. Subjective age discordance može da se prevede i drugačije- Ako se u budućnosti uvede neki drugi prevod kao pojam u srpskom jeziku, dopunićemo ovaj tekst.

**Ejdžizam (eng. ageism) jeste tuđica prihvaćena u našoj nauci. Redakciji Penzina nije poznat termin koji bi bio adekvatna zamena. Zato, koristimo ’ejdžizam’.