Pesma sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.
Kad vidim Berane,
meni svane.
Ja bih samo tamo
da provodim dane.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Polimska, Beranska,
sve te ulice,
kad sam tužna,
ozare mi lice.
Gradišnica, Jejevica,
ma sve to skupa
dira me u srce,
zato tako lupa.
Nebo beransko
čudno, plavo,
da l’ ga igde ima,
hajte rec’te pravo!
Tifran, lepotan,
srce mi uze,
Jasikovac spomenem –
već mi teku suze!
A kad beransko
korzo krene,
tada bolje
ne pitaj za mene.
Poteku uspomene
na divne dane,
stvarno toj varoši
nema mane.
Most, odbrana,
park, Lim,
ja samo tu
da budem želim.
Pitaju me
zašto Lim,
šta tu ima,
šta?
Ne umem
da objasnim,
pa im kažem:
Svašta!
Na celom svetu
nema takve vode.
Želim i prah moj
niz Lim da ode!
Milena Pavićević Stojanović, Beograd
Fotografija: makic za mapio