Neplodnost, malformacije muških polnih organa, tumori povezani sa hormonima (testisa, dojke, prostate), gojaznost i dijabetes, autistična i neurobihejvioralna oboljenja kod dece – troškovi zdravstvene zaštite u Evropskoj uniji u vezi sa ovih pet kategorija poremećaja ili bolesti koje su povezane sa problemima endokrinog sistema iznose oko 31 milijardu evra, navodi se u izveštaju koji je 18. juna objavio evropski Savez za zdravlje i životnu sredinu (Health and Environment Alliance HEAL).
- DDT, i nakon decenija nekorišćenja, štetan. Uticaj na Alchajmerovu bolest
- Poznati brendovi truju nas hemikalijama u odeći
- Sedam načina na koji vas kuća može razboleti (6)
- Tradicionalna kuhinja vrednija od svih nutricionističkih saveta
Britanski ekonomisti Džulija Ferguson iz Krenfild škole menadžmenta i Alister Hant sa Univerziteta u Batu pošli su od zaključka jednog epidemiološkog istraživanja u kome se navodi da je u 1,8 odsto slučajeva gojaznosti kod dece u Sjedinjenim Američkim Državama uzrok izloženost bisfenolu A (BPA).
Na osnovu tog zaključka, formirali su konzervativnu hipotezu po kojoj nekih 1.000 sličnih supstanci koje su u opticaju mogu biti odgovorne za pet odsto razmatranih hormonskih poremećaja – poremećaja kod kojih je dokazana veza sa endkrinim sistemom kod životinja ili ljudi. Prof. Ferguson smatra da će odbacivanje ovih pretpostavki dovesti najverovatnije do „značajnog potcenjivanja“.
U SAD, istraživanje prof. Leonarda Transanda sa Univerziteta u Njujorku koje je objavljeno u časopisu Health Affairs, zdravstvene troškove izazvane samo jednim endokrinim disruptorom – bisfenolom A, i uzimajući u obzir samo dve bolesti – gojaznost i kardiovaskularne bolesti, procenjuje na skoro tri milijarde dolara godišnje.
Endokrini disruptori su supstance koje mogu uticati na jednu ili više funkcija hormonskog sistema. Među njima se nalaze: bisfenol A (BPA), ftalati, neki dioksini, pesticidi, insekticid DDT, polihlorovani bifenili (PCB)… Stotine sintetičkih molekula prisutnih u ambalaži, kozmetici i mnogobrojnim proizvodima masovne potrošnje predstavljaju dokazane endokrine disruptore ili se na njih sumnja.
Možda će sve veći troškovi za ekonomije napokon dovesti do preispitivanja njihove upotrebe, kada već to nisu učinile zdravstvene studije koje su ukazivale na njihovu štetnost po zdravlje ljudi.