Ekonomičnost – navika za stare dane

Ako danas naviknete da uštedite sat vremena rada sijalice, to je 365 sati tokom godine, 3.500 sati za 10 godina, 7.000 sati za 20 godina. Ako sijalica troši 20 vati, to je 140kW.

Tako gledano, ne čini se mnogo. Međutim, ako nađete deset sitnica koje će svaki dan da Vam uštede 20 vati električne energije (efikasniji uređaji, fasada i prozori, štedljivije navike), za dve decenije uštedećete 1.400kW (i deo poreza na svakom od 240 računa).

Štednja ne mora da znači gubitak komfora. Svaka blaga promena navika i „utezanje“ doma na vreme ostavlja koji dinar više u decenijama koje dolaze. A to su samo sitnice! Kod nas još uvek nije uobičajeno da se vode lične finansije na način na koji se to radi u nekim zemljama na zapadu.

Mi zapravo ne znamo gde nam nestaje i ono novca što imamo. Da, na račune i hranu. Ako je samo to, možemo li tu nešto učiniti? Manja površina stana zadovoljava naše potrebe u starim danima, a znači i manje račune za grejanje, za porez, ali i manje pomenutih sijalica.

Kada bismo mesečno štedeli 5 evra, na godišnjem nivou to je 60 evra, za 10 godina 600, za 20 godina je 1.200 evra.

Svakako ne zagovaramo asketizam u osnovnim životnim potrebama, ali, ipak se čini da je bilo kakav lični pokušaj da se izdaci svedu na što manji nivo da bi se više uštedelo za mesečna ili godišnja zadovoljstva (proslave, poklone deci i unucima, izlete i putovanja), zapravo bolja opcija nego ona druga – da „asketizam“ bude proizvod nametnutih ograničenja – smanjenjem penzije, otpuštanjem s posla, podizanjem starosne granice, itd.

Ukoliko sami sebi postavimo „sigurnosnu mrežu“ na određenu visinu, mi kontrolišemo da li ćemo je podići više ili niže. Ako se prepustimo tome da naše lične finansije zavise samo od drugih, zapašćemo u iste probleme koje viđamo već svakog dana. Možda ne možemo da utičemo dovoljno na ono što zavisi od PIO fonda ili od države, ali možemo da utičemo na svoje navike i stvorimo sebi rezerve, ovako ili onako, štednjom ili dodatnom zaradom, prodajom nekretnine za manju i jeftiniju, za onu koja ima manje račune i lakše se održava, itd.

Izbori su brojni, pa i odgovori ne mogu biti isti za sve. Čitaoci nas ponekad pitaju: Da li mi se isplati da odem u penziju pod tim i tim uslovima? Ali, kako mi to možemo da znamo? Da li imate previše stresa na poslu? Da li ste obezbedili dodatne prihode u penziji? Da li ste spremni na neke korenite promene u ponašanju i načinu života?

Štednja ne moraju biti novci koje ostavljamo „sa strane“ (100 ili 1.000 evra), već i oni koje ne potrošimo na nepotrebne stvari već na nešto što će nam zaista unaprediti kvalitet života. Robovanje navikama u jednoj vrsti komfora, u ishrani, u odevanju, ima svoju cenu i zato pokušajte da je stavite na papir – na vreme. 

penzin-kviz-licne-finansije-privatna-penzija

1 komentar

  • ,,,,,,,,,,,,, DRZAO SVESTENIK PROPOVJED U CRKVI I IZMEDJU OSTALOG KAZE
    DRAGI MOJI VJERNICI NEDAJTE NIKAD SRCU NA VOLJU
    KADA VAM PANE NAUM DA JEDETE SUNKU VI JEDITE LUK
    JA ISTO TO RADIM
    KADA MT PANE NA UM DA JEGEM LUK JA JEDEM SUNKU, ,,,,,,,,,,,,,

    ,,,,,,,,,, DRZAO SVESTENIK PROPOVJED U CRKVJ I JZMEDJU OSTALOG KAZE
    DRAGI MOJI VJERNJCI NIKADA NEDAJTE SRCU NA VOLJU
    KADA VAM PANE NA UM DA JEDETE SUNKU VF JEDITE LUK
    JA ISTO TO RADIM KADA MI PANE NAUM DA JEDEM LUK
    JA JEDEM SUNKU ,,,,,,,,,,,

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *