Priča sa V konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja muška putopisna priča“.
Majka nam noćima ne spava. Čuje se njeno disanje. Ona dubi noć kao sipac načet u tavanici. Danju joj se na krajevima usana vidi bol, koji vješto prikriva unutrašnjim sjajem i osmesima.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U meni zaigra iznenadni strah od njene moguće bolesti. Otac rano svakodnevno odlazi na državnički posao putara i kasno se vraća kući. Na njena se pleća svalio veliki životni teret. Ona je, da bi očuvala dom i porod, postala sve.
Uvek je u mom sećanju slika kako majka zalazi u šumu i iz nje se vraća sa naramkom drva. Tada ona djeluje kao planina. Znam: najtopliji ogrev koji nas je grejao, bila je njena duša. Kada je komšije pitaju može li se nositi sa teškoćama, odgovarala je kratko: „Daće bog, biće bolje“. I bilo je.
O vremenu i mukama u Drugom svjetskom ratu (otac u zarobljeništvu) sa sinom i ćerkom nikada nije pričala. Njena mlađa sestra, zvana Lutka zbog lepote, pričala je, da Nemcima i ostalim neprijateljima umakne sa ostalim seljanima, brata i sestru je morala nositi na leđima.
Kravu, jedinu potporu u ovim vremenima i teškoćama, ošamarila je i na njoj potovarila svo pokućstvo. Bratske podele ideološka provalija oko majčinog grla stvaralo je omču koja će je pratiti većim djelom života.
***
Noć je bila gusta i jeziva i samo je sova na razmeđu šume i čistine namotavala vretenastu tugu. Takvu tugu kasnije sam osećao pri prolasku pored Mišovog hana (majčin brat) koji je bio svega tri-četiri kilometara udaljen od Andrijevice, ali koji je u sebi i danju i noću podgrejavao saznanje da se u njemu kriju neki duhovi.
I zbilja, han je bio na jednom zavijutku okružen šumom koja se strmo spuštala ka Limu. Ti čudni, zamišljeni glasovi i duhovi koje slutimo i koji se mešaju sa pesmom Lima u detinjstvu, a i kasnije stvarali su čudesnu mitsku sliku predela i vremena ispunjenog jezom. Kao u nekim dalekim zemljama i filmovima strave i užasa.
***
Naslućujem da je večerašnja majčina zebnja i nesanica vezana za kravu, koju sada treba prodati i obezbediti sredstva za život i školovanje djece.
Sada mi je jasno što majka u štali šapuće dok je muze: to se oprašta od naše hraniteljice. Jer u mukama i nemaštini, ljudi i životinje se sprijatelje, osećaju neku posebnu vezanost i bliskost.
Sada kada mora da je proda da bi obezbedila normalan život za nas i dalje školovanje razumem njenu tugu. Ali u svemu tome ima i neke utehe: kravu prodaje prekolimcu pa će imati prilike povremeno i da je vidi.
A ona kao svako domaće biće navikla se na nas. Ne zaboravlja nas ona ni sada, čim prvi snegovi okopne kada dođe proleće i Lima omali, prepliva ogromnu reku i uz gromoglasnu riku pređe brodove i dođe do našeg doma u Trešnjevu.
Mi, majka, otac, braće, sestre i ja istrčimo i sretnemo se sa njom kao sa najbližim. I ona oseća bol i saznanje da smo je otuđili. Ne prestaje da riče i gleda nas krupnim tužnim očima iz kojih neprestano kaplju suze.
Ta slika se ponavlja danima. Majka nas teši i obećava da će kad malo zaimućimo ponovo dobaviti kravu možda baš takve rase.
***
Mi smo kasnije preseljeni sa sela u grad Berane živeli udobnije i naše suze nisu bile vezane za nemaštinu i tegoban život, već za sananje da smo u jednom takvom biću koje je govorilo nemušto, imali pravog prijatelja. Niko za nama nije prolio toliko suza, a bilo je prilika.
Taj novac mi je posebno pomogao da završim gimnaziju, a kasnije i Ekonomski fakultet.
Radio sam, formirao i osnovao porodicu i već 30 godina živimo u Pančevu. Više od tri godine se nalazim u Gerontološkom centru Pančevo.
Sada, posle toliko vremena, a posebno kada odem u Trešnjevo, ponovo vidim kravu kako se uz riku bliži našem domu, a iz njenih krupnih, tužnih očiju, neprestano kaplju suze.
Dragoljub Čukić,
Rukovodilac stovrišta, Pančevo
Fotografija: JacLou DL za Pixabay
Šta je Draganova nagrada i zašto su ove priče i pesme, evo već petu godinu zaredom, sastavni deo Penzina: Draganova nagrada 2019.
Knjigu u PDF-u sa nagrađenim i pohvaljenim radovima sa konkursa Draganova nagrada 2019, u izdanju UG „Snaga prijateljstva – Amity„, možete naći ovde: „Putujući spomenar„.