Zamenice mi i oni – među najznačajnijim rečima u politici

Lične zamenice „mi“ i „oni“ nalaze se među najznačajnijim rečima u politici, smatra prof. Rajš. Glavno političko pitanje sa kojim se suočava svaki narod ili grupa jeste gde se povlače granice između „nas“ i njih“.

Amerika ima ozbiljan „mi“ problem – kao npr. u rečenici: „Zašto bismo Mi morali da platimo za Njih?“ Ovo pitanje se javlja na sve strane.

Lične zamenice „mi“ i „oni“ nalaze se među najznačajnijim rečima u politici. One razgraničavaju ko je u okviru sfere međusobne odgovornosti, a ko nije. Neko ko se nalazi u toj sferi a kome je potrebna pomoć jeste jedan od „nas“ i zaslužuje pomoć. Ali ljudi kojima je potrebna pomoć, a nalaze se van te sfere, jesu „oni“ i smatra se da je ne zaslužuju ukoliko se ne dokaže drugačije.

Glavno političko pitanje sa kojim se suočava svaki narod ili grupa jeste gde se povlače granice ove sfere međusobne odgovornosti.
Zašto su proteklih godina mnogi Amerikanci srednje klase i bogati povukli te granice bliže sebi?

Jedno očigledno objašnjenje tiče se rase.
Ali rasizam prati američko društvo od početka. Dve trećine Amerikanaca koji se nalaze ispod linije siromaštva deklarišu se kao belci.

Još jedan krivac jeste i sve veće ekonomsko naprezanje koje oseća većina iz srednjeg staleža. Prihodi opadaju i više od tri četvrtine živi od plate do plate. Lakše je biti velikodušan i proširivati „mi“ sferu kada prihodi rastu a budućnost izgleda svetla, kao što je bilo tokom prve tri decenije nakon II svetskog rata kada je Amerika proglasila rat siromaštvu i proširila građanska prava. Ali od kasnih 70-ih, kako su mnoge plate smanjene, mnogi od prenepregnutih Amerikanaca iz srednjeg staleža ne žele više da plaćaju za „njih“.

Ali ovo ne objašnjava ponašanje bogatih Amerikanaca. Jer oni nikada nisu bili bogatiji. Sigurno da oni mogu da priušte sebi šire „mi“. Ali većina današnjih bogataša odlučno odbija da plati bilo koji iznos koji je blizu visine poreza koji su američki bogataši plaćali pre 40 godina.

Možda je to zato što se nejednakost proširila i klasne podele su ojačale, pa bogataši više nemaju predstavu kako ostali žive. Biti bogat u današnjoj Americi znači da čovek ne mora da susreće bilo koga ko to nije. Način života izoluje ih od rulje. Bogataši sve više nastanjuju različitu zemlju od one koju „oni“ nastanjuju, i američka niža klasa izgleda strana koliko i sirotinja neke druge države.

Prvi korak u proširenju „mi“ sfere jeste rušenje barijera – ne samo rasnih, već i klasnih i geografskih podvajanja na osnovu prihoda – koje guraju „mi Amerikance“ sve dalje jedne od drugih.

Skraćena verzija (izostavljeni su primeri) teksta Roberta Rajša, profesora na Berkliju. U poslednje vreme, primećeno je da se od klasičnih bogataša, po načinu života, izdvaja tehnoelita i da njihova „neizolovanost“, u stvari, rađa tenzije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *