Vegetarijanska ishrana nije uvek zdrava

Vegetarijanska ishrana nije uvek zdrava. Pri tom, nije u pitanju izostanak mesa iz ishrane.

Veliki procenat vegetarijanaca ne hrani se sasvim zdravo, objavilo je francusko udruženje za zaštitu potrošača. Oni su preneli rezultate istraživanja koje je u julu 2020. godine objavljeno u časopsiu Journal of Nutrition.

Naučnici su proučavali ishranu 19.812 osoba koje jedu meso, 646 peskovegetarijanaca (osobe koje jedu ribu, ali ne i meso sisara), 500 vegetarijanaca (osobe koje jedu mlečne proizvode i jaja, ali ne jedu meso i ribu) i 254 vegana (osobe koje ne jedu nikakve namirnice životinjskog porekla).

Vegetarijanci – najveći potrošači ultraprerađenih proizvoda

Uopšteno, što osoba više izbegava da jede meso i proizvode životinjskog porekla, to je veća verovatnoća da će ove namirnice nadomestiti biljnim zamenama – biljnim napicima, galetama od soje, proizvodima od tofua – kobasicama ili šniclama.

Međutim, većina ovih biljnih zamena je ultraprerađena hrana. Problem je u tome što istraživanja pokazuju da ultraprerađena hrana nema nikakvu ili ima sasvim slabu hranljivu vrednost.

Rast zastupljenosti ovih proizvoda u ishrani povezuje se sa rastom hroničnih oboljenja povezanih sa nezdravom ishranom (gojaznost, dijabetes, određeni karcinomi, kardiovaskularne bolesti itd).

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da ultraprerađeni proizvodi čine 33 odsto ukupnog energetskog unosa kod mesoždera, 37 odsto kod vegetarijanaca i 39,5 odsto kod vegana. Ovi prosečni unosi kriju u sebi velike razlike, objašnjava Benžamin Ale, istraživač francuskog Nacionalnog instituta za agronomska istraživanja.

“Neki vegetarijanci se hrane raznovrsnije i uravnoteženije od mesoždera, a njihova ishrana se sastoji od sirovih namirnica. Druga krajnost su vegetarijanci koji su veliki konzumenti ultraprerađenih proizvoda koji veoma snižavaju kvalitet ishrane ove grupe ljudi.”

Osobe koje su odavno prešle na vegetarijansku ishranu uglavnom teže tome da vode računa o svom zdravlju. Oni se zato drže jelovnika koji se zasniva na sirovim namirnicama.

Oni imaju više iskustva u tome kako uravnotežiti vegetarijanski obrok. Postali su vegetarijanci u doba kada je bilo malo ili nimalo biljnih zamena na tržištu.

Nasuprot njima, mlađi i oni koji su tek prešli na vegetarijansku ishranu, često iz etičkih razloga (npr. kao protivnici ubijanja životinja), ne vode toliko računa o zdravstvenom aspektu ove vrste ishrane. Oni su najveći potrošači ultraprerađenih proizvoda – proizvoda koji su sada svuda dostupni.

Izvor: Que Choisir ?
Link ka istraživanju: The Journal of Nutrition

Mogli bi vas zanimati i tekstovi: