Stotinama godina ljudi pričaju o tome kako im mašine uzimaju radna mesta. Sa druge strane, manje se priča o tome kako mašine istovremeno stvaraju nove poslove. Ovih nekoliko grafika prikazuje kretanja nastanka i nestanka radnih mesta u poslednjih 150 godina…
Početkom 20. veka, poljoprivredne tehnologije (traktor, hemijska đubriva), omogućile su jednom čoveku da uzgaja mnogo više hrane nego ranije. Više nam nije bilo potrebno toliko poljoprivrednika. Tehnologija je izbrisala veliki broj poslova u poljoprivredi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kupcima hrane tehnologija je tako omogućila da kupuju hranu po manjoj ceni, pa im je više novca ostajalo za druge stvari, kao što su televizori, radio-aparati i drugi novi kućni uređaji.
Tako je drastično povećan broj poslova u fabrikama koje su proizvodile novu tehniku. Cela jedna generacija radila je u proizvodnji (takozvane „plave kragne“).
Paralelno je rastao i broj drugih poslova u sektoru, i oko sektora industrije, pa je sredinom 20. veka bila veća potražnja za računovođama, službenicima, ali u marketingu (takozvane „bele kragne“).
Sledeća velika tehnološka promena desila se krajem 20. veka. Roboti u fabrikama i računari u kancelarijama automatizovali su proces rada i mnoga radna mesta stvorena nekoliko decenija ranije, ponovo su počela da nestaju.
Poslednjih decenija, kako je proizvodnja u fabrikama sve više automatizovana, i proizvodi su sve jeftiniji, tako potrošačima ostaje više novca da ga troše na usluge kao što su hrana, zdravstvena nega, obrazovanje.
Ovo su i dalje oblasti koje su manje podložne automatizaciji rada, i u tim sektorima nastala su brojna nova radna mesta. Međutim, i ovde će možda doći do promene s obzirom da računarski programi postaju „pametniji“ i „intuitivniji“, piše NPR.