Ejdžizam se javlja svuda, pa i unutar porodice. Iako uglavnom nemaju lošu nameru, odrasla deca svoje ostarele roditelje često tretiraju kao decu. Teško da bi njima samima prijao takav odnos drugih prema njima. Ali ne razmišljamo o svojoj starosti, sve dok ne stupimo u nju. Onda se, neretko, i stariji ponašaju paternalistički prema svojim vršnjacima...
Učestvujte u predstavi koja ruši stereotipe o starenju. Predstava će se baviti odnosom društva prema starenju i starijim osobama. Audicija, na koju može da dođe svako ko je stariji od 16 godina, biće održana u petak, 31. januara u 17 časova, u Kulturnom centru „Mladost“ Futog.
Ejdžizam je prisutan ne samo u društvu, već, nažalost, i unutar mnogih porodica. On dodatno pogađa i negativno utiče na zdravlje – i psihičko i fizičko, starijih osoba.
Ejdžizam je vrsta diskriminacije koja se tiče predrasuda prema ljudima zasnovanim na njihovom starosnom dobu. Slično rasizmu ili seksizmu, ejdžizam opstaje između ostalog jer postoje i negativni stereotipi o ljudima različite životne dobi.
Odgovor na pitanje „Zašto napor da izgledate mlađe neće doprineti da se osećate bolje“ pokušavaju da daju nova istraživanja. Jedno od njih, nedavno objavljeno, prenosimo u ovom tekstu. Ovde se spominje i novi koncept u psihologiji – subjektivni nesklad godina.
Pretnja stereotipa je fenomen do koga dolazi kada jedna grupa ljudi strepi da njihovo delovanje može potvrditi kulturni stereotip o njima. Starije osobe, usled pretnje stereotipa, mogu imati i posledice po zdravlje.
Većina starijih kaže da je doživela ejdžizam*. Međutim, većina je i zadržala pozitivan stav prema starenju, pokazalo je novo istraživanje.
Romantizirana slika preduzetnika je slika mladog čoveka: osoba u dvadesetim godinama sa revolucionarnim idejama, nepresušnom energijom i umom britkim kao sablja. Silikonska dolina već godinama igra na ovu kartu. Ali, da li je ta slika tačna? Daleko od toga, ako je suditi prema nedavnom istraživanju koje su autori ovog članka – Bendžamin F. Džouns, prof....
U okviru kampanje „Za nultu toleranciju diskriminacije prema starijim osobama„, udruženja građana „Snaga prijateljstvo – Amity„, „Laris“ i „Kokoro“, a uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, objavila su priručnike za opštu javnost i za starije osobe. U ovom članku, integralno prenosimo tekst Priručnika za opštu javnost.
Da li je dobro rešenje model anonimnog zapošljavanja: dva odvojena formulara se šalju – jedan sa kvalifikacijama, drugi sa ličnim podacima? Formulare vezuje jedna šifra. Tek kada se odluči za kandidata, poslodavac proverava lične podatke.
