80% starijih doživljava ejdžizam

Većina starijih kaže da je doživela ejdžizam*. Međutim, većina je i zadržala pozitivan stav prema starenju, pokazalo je novo istraživanje.

*Odmah da napomenemo: koristimo pojam “ejdžizam” (od engleskog ageism) jer trenutno ne postoji adekvatniji, a ovaj je širokoprihvaćen. Predrasude o starima čine samo deo ovog pojma koji je mnogo složeniji.


Usputna primedba poznanika o korišćenju pametnog telefona. Šala o nekome ko gubi pamćenje ili sluh. Reklama u časopisu o brisanju bora ili sakrivanju sede kose. Unutarnja bojazan da ostariti znači postati usamljen.

Sve ove svakodnevne vrste ejdžizma, kao i mnoge druge, uobičajene su u životima Amerikanaca starijih od 50 godina, pokazalo je novo istraživanje. U stvari, više od 80 odsto anketiranih kaže da svakodnevno doživljavaju bar jednu vrstu ejdžizma. Anketa je čak pokazala da postoje veze između doživljavanja višestrukih oblika svakodnevnog ejdžizma i zdravlja.

Sveukupno, 40 odsto anketiranih osoba navelo je da uobičajeno doživljava tri ili više oblika ejdžizma. Kod ove grupe starijih ljudi postoji veća verovatnoća da će biti lošeg mentalnog ili fizičkog zdravlja.

Ejdžizam ne može potisnuti optimizam

Međutim, uprkos svemu tome, ispitivanje je takođe ukazalo i na to da većina starijih osoba ima pozitivan stav prema starenju.

U tu grupu spada i 88 odsto onih koji kažu da im je sada prijatnije u sopstvenoj koži i 80 odsto onih koji sada imaju snažan osećaj svrhe u životu. Dve trećine ispitanih je reklo da je život nakon 50. godine bolji nego što su mislili da će biti.

Ovi rezultati su dobijeni zahvaljujući američkoj Nacionalnoj anketi o zdravom starenju koju je sproveo Institut za zdravstvenu politiku i inovacije Univerziteta u Mičigenu. Ova anketa je obuhvatila više od 2.000 ispitanika starih od 50 do 80 godina.

Anketa je obavljena u decembru 2019, pre pandemije koronavirusa i novih zdravstvenih rizika za starije. Naučnici se, međutim, nadaju da će rezultati ove ankete podržati napore da se obrade pretpostavke o razmišljanjima i iskustvima starijih osoba, kao i o bilo kakvoj diskriminaciji zasnovanoj na starosnom dobu i negativnim posledicama po zdravlje i dobrobit starijih koje bi mogle da nastanu zbog pandemije.

“Svakodnevni ejdžizam je deo američke kulture i jedan od najčešćih i društveno najmanje osuđivanih oblika predrasuda i diskriminacije. Nema sumnje da ejdžizam šteti zdravlju i dobrobiti starijih osoba. Nemamo, međutim, dovoljno podataka o tome kako ga stariji doživljavaju i koliko je štetan”, kaže Džuli Ober Alen, naučna saradnica na Insitutu za društvena istraživanja. Ona se priključila timu koji je sproveo ispitivanje kako bi razvila odgovarajuća pitanja i analizirala rezultate.

“Pored bavljenja uopštenim ejdžizmom u svakodnevnom životu, mi kao društvo treba da budemo posebno pažljivi u vezi sa tim kako starosne predrasude i sterotipi utiču na to kako reagujemo kada su u pitanju ogromni izazovi sa kojim se suočava zdravstvo tokom trenutne pandemije.”

Suprotstavljeni stereotipi

U ovom novom ispitivanju, starije osobe su anketirane u vezi sa devet oblika svakodnevnog ejdžizma. Rezultati su analizirani na osnovu starosti ispitanika, njihovih prihoda, navika vezanim za medije, prebivališta, radnog statusa, zdravstvenog stanja i izgleda.

Sveukupno, 65 odsto ispitanika je reklo da su obično izloženi ejdžističkim porukama u medijima – bilo da su u pitanju štampani mediji ili video formati.

Njih 45 odsto kaže da ponekad ili često doživljavaju ejdžizam u interakcijama sa drugim ljudima.

Više od jedne trećine starijih osoba je prihvatilo stereotipe do te mere da se ili slažu ili sasvim slažu sa tim da su usamljenost ili depresija sastavni deo starenja.

Veća je verovatnoća da će starije osobe i starije osobe sa nižim primanjima izvestiti da obično doživljavaju tri ili više oblika ejdžizma u svakodnevnom životu. Takođe je veća verovatnoća da su žene, one koje su u penziji i one koje žive u seoskim sredinama, doživele ejdžizam nego muškarci u tim sredinama. Ista je situacija i kada se uporede žene koje žive u prigradskim ili gradskim sredinama i još uvek rade i muškarci.

Osobe koje provode više vremena gledajući televiziju, surfujući internetom ili čitajući časopise, takođe su češće izveštavale da su bile izložene različitim oblicima ejdžima nego one osobe koje manje vremena provode “konuzmirajući” medijske sadržaje.

Odnos između doživljavanja ejdžizma u svakodnevnom životu starijih osoba i zdravlja naročito je interesovao Priti Malani, profesorku na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu.

“Činjenica je da su ispitanici koji su doživljavali najviše vrsta ejdžizma takođe i najverovatnije prijavili da je njihovo fizičko ili mentalno zdravlje slabo ili loše ili da su patili od hroničnog oboljenja kao što je dijabetes ili srčana bolest. Tu činjenicu moramo bolje da ispitamo”, kaže.

“S druge strane, ohrabruje podatak da se polovina naših ispitanika složila sa sva četiri pozitivna stava o starenju.”

Razbijanje ejdžizma

Američko udruženje AARP koje se bavi pitanjima starenja i problemima starijeg stanovništva, a koje je podržalo ovo ispitivanje, posebno je usmereno na ispitivanje uticaja ejdžizma na radnom mestu.

Udruženje je radilo na tome da se razbiju zastarela shvatanja o starenju. „Kako Amerikanci sve duže žive, tako društvo mora da redefiniše shvatenje šta znači ostariti”, kaže Alison Brajan, potpredsenica zadužena za istraživanja u AARP-u.

“Ovi nalazi nas ohrabruju. Jer pokazuju da većina starijih gleda pozitivno na svoj život, potvrđujući da možemo biti aktivni i srećni u starijem dobu. Međutim, moramo još mnogo da radimo na razbijanju štetnih negativnih asocijacija o starenju.”

Izvor: University of Michigan
Istraživanje: National Poll on Healthy Aging: Everyday Ageism and Health

Mogli bi vas zanimati i tekstovi: