Pretnja stereotipa utiče na performanse starijih

Pretnja stereotipa je fenomen do koga dolazi kada jedna grupa ljudi strepi da njihovo delovanje može potvrditi kulturni stereotip o njima. Starije osobe, usled pretnje stereotipa, mogu imati i posledice po zdravlje.

Prema rezultatima novog istraživanja, stereotipi usled kojih se stariji posmatraju kao osobe sa kognitivnim ili fizičkim smetnjama, mogu uticati na to kako te osobe obavljaju različite zadatke.

Stigmatizovane grupe – bilo da je reč o rasi, socioekonomskom statusu ili godinama starosti – imaju lošiji učinak kada se suoče sa negativnim stereotipima, kaže Sara Barber, istraživačica koja se bavi psihološkim i gerontološkim pitanjima na Državnom univerzitetu Džordžija.

Otkrila je da očekivanja drugih mogu igrati značajnu ulogu u tome koliko dobro starije osobe obavljaju kognitivne zadatke i motorne veštine kao što je vožnja. Ovaj fenomen je poznat kao “pretnja stereotipa”, kaže Barber.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „Journal of Applied Research in Memory and Cognition“. U njemu su analizirani rezultati nedavnih istraživanja kao i onih koji datiraju iz sredine 90-ih godina XX veka. Sve ove studije ukazuju na moć ovog fenomena.

“Koncept je prvobitno formulisan da posmatra stereotipe o rasi”, kaže Barber. Ispostavilo se, međutim, da su efekti mnogo širi. On može uticati na starije osobe – na njihovo pamćenje, fizičke performanse, sposobnost vožnje, čak i na njihovo zadovoljstvo poslom.

Pretnja stereotipa u lekarskoj ordinaciji

Starije osobe se često susreću sa izazovom pretnje stereotipa u ordinaciji njihovog lekara gde odlaze na rutinske preglede, objašnjava Barber. Tamo oni takođe mogu rešavati kognitivne testove.

Istraživanja pokazuju da oko 17 odsto osoba starih 50 i više godina doživljava pretnju stereotipa u lekarskoj ordinaciji. Oko osam odsto ovih osoba je zabrinuto da ih lekar negativno procenjuje zbog njihovih godina.

Ovo može voditi tome da starije osobe imaju slabiji učinak na kognitivnim testovima, da sami svedoče o svom mentalnom i fizičkom zdravlju da je lošije nego što to uistinu jeste. Pretnja stereotipom im čak i bukvalno može podići pritisak.

Takođe, pretnja stereotipa dovodi i do toga da starija osoba bude u većoj meri nezadovoljna zdravstvenim uslugama.

Pretnja stereotipa vodi ka negativnoj samoproceni

Podjednako važna kao i stereotipi o starosti jeste i negativna samoprocena, kaže Sara Barber.

Ljudi se brinu da u negativnim stavovima ima istine. Kada zaborave nešto, mogu se zabrinuti da su na putu ka demenciji i kognitivnom padu. To može imati veoma štetan uticaj i zapravo dovesti do većeg stepena zaboravljanja.

“Bila sam zapanjena negativnim stvarima koje su stariji govorili o sebi samima.”

Sara Barber se zapitala koliko bi učinak starijih osoba bio bolji da ne brinu toliko o tuđem mišljenu.

Ovi uticaji pretnje stereotipom mogu takođe uticati na fizičke performanse.

“Često se javlja stereotip da su stariji ljudi spori, slabi, nemoćni i krhki”, kaže Barber.

Laboratorijska istraživanja pokazuju da pretnja stereotipom može dovesti i do sporijeg hoda i slabijeg stiska ruke kod starijih.

“Moramo da učinimo da ljudi budu sigurni u svoje sposobnosti. Da osećaju da će ih poštovati bez obzira na to kakav je njihov učinak”, smatra Sara Barber.

Stariji ljudi bi imali koristi i od sagledavanja svog sopstvenog stava o starenju.

“Vaš vlastiti stav o starenju u velikoj meri predviđa kako ćete stariti. Osobe koje imaju pozitivne stavove o starenju žive duže, imaju bolje pamćenje i lakše se oporavljaju od bolesti”, zaključuje Sara Barber.

Izvor: Georgia State University
Fotografija: Cathal Mac an Bheatha sa Unsplash

%d bloggers like this: