Ejdžizam u porodici: Uticaj na dobrobit starijih osoba

Ejdžizam je prisutan ne samo u društvu, već, nažalost, i unutar mnogih porodica. On dodatno pogađa i negativno utiče na zdravlje – i psihičko i fizičko, starijih osoba.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

*Koristimo pojam „ejdžizam“ (od engleskog „ageism“) jer trenutno ne postoji adekvatniji, a ovaj je širokoprihvaćen. Predrasude o starima čine samo deo ovog pojma koji je mnogo složeniji.

Ejžizam u porodici

Ejdžizam koji se definiše kao diskriminacija ili predrasude zasnovane na starosti, posebno pogađa starije odrasle osobe i mogu se manifestovati u raznim kontekstima, uključujući porodicu. Predsrasude prema starijima u porodičnim odnosima utiču na dobrobit starijih osoba, ostavljajući psihološke, emocionalne i fizičke posledice.

Unutar porodica, ejdžizam može poprimiti različite oblike, od otvorene diskriminacije do suptilnih predrasuda koje potkopavaju autonomiju i dostojanstvo starijih članova.

Istraživanja pokazuju da negativni stereotipi o starenju često prožimaju porodične interakcije. Na primer, odrasla deca mogu nesvesno usvojiti predrasude koje ih navode da donose odluke za svoje starije roditelje, ne uzimajući u obzir njihove želje ili sposobnosti. Ovo može stvoriti dinamikui u kojoj se stariji osećaju bezvredno i nedovoljno cenjeno. Ovo može značajno uticati na mentalno zdravlje starijeg člana porodice.

Podrazumevani ejdžizam i usvajanje stereotipa

Implicitni ejdžizam se odnosi na nesvesna uverenja i stavove koje pojedinci imaju o starenju. Ovi stereotipi mogu biti internalizovani kako od strane starijih, tako i od članova njihovih porodica. Koncept usvajanja stereotipa sugeriše da, kada su stariji ljudi više puta izloženi negativnim stereotipima o starenju, mogu početi da usvajaju ta uverenja o sebi. Ova internalizacija može dovesti do smanjenog samopouzdanja i povećanja osećanja bespomoćnosti. To, na kraju, utiče na sveukupnu dobrobit starijih.

Jedno istraživanje pokazalo je kako ejdžizam odrasle dece može potkopavati odluke njihovih roditelja. Na primer, ejdžizam odrasle dece se manifestovao u jednom slučaju kada su ubeđivali svog starijeg oca da napusti svoj dom, ukazujući na opasnosti da samostalnog života u njegovim godinama.

Ejdžizam dece tako može naterati roditelja da donese odluku koja nije u skladu sa njegovim željama. Ovakav odnos ne samo da oduzima starijima pravo na delovanje, već doprinosi i njihovom osećaju depresije i anksioznosti.

Psihološki uticaj ejdžizma u porodici

Psihološki uticaj ejdžizma je dubok. Istraživanja pokazuju jasnu povezanost između doživljavanja ejdžizma i povećanih simptoma depresije među starijim osobama. Starije osobe koje sebe doživljavaju kao žrtve ejdžizma često osećaju povišen nivo stresa, anksioznosti i usamljenosti. Ova osećanja mogu biti pojačana u porodičnim okruženjima gde se očekuje podrška, ali umesto toga se doživljavaju sukobi ili zanemarivanje.

Osim toga, psihološka dobrobit starijih osoba je usko povezana sa njihovim samopouzdanjem. Oni koji zadržavaju pozitivan stav prema starenju obično doživljavaju manje negativnih efekata ejdžizma. Nasuprot tome, kada članovi porodice održavaju negativne stereotipe, bilo to namerno ili ne, u tim porodicama samopouzdanje i mentalno zdravlje starijih članova mogu biti značajno narušeni.

Uloga porodične dinamike

Porodična dinamika igra ključnu ulogu u oblikovanju iskustava starijih osoba. Ejdžizam unutar porodice može stvoriti toksično okruženje u kome se stariji osećaju marginalizovano ili nevidljivo. Na primer, ponašanje članova porodice koje je omalovažavajuće—kao što je tretiranje starijih članova kao da su nesposobni ili nebitni—može pojačati osećanje beskorisnosti.

Pored toga, pritisak da se usklade sa očekivanjima koje društvo ima kada je u pitanju starenje može navesti mlađe članove porodice da donose odluke koje prednost daju onome što se shvata kao sigurnost umesto da poštuju želje i nezavisnost starijih. Ova dinamika je posebno očigledna kada porodice podstiču ili teraju starijeg člana da se preseli u domove za starije pod izgovorom brige za njegovu sigurnost. Takvi postupci mogu dovesti do emocionalnog stresa i osećaja napuštenosti kod starijih.

Fizičke posledice ejdžizma

Posledice ejdžizma nisu samo psihološke. Ejdžizam takođe utiče i na fizičko zdravlje. Istraživanja ukazuju da negativne percepcije o starenju mogu dovesti do lošijih zdravstvenog stanja starijih osoba. Na primer, oni koji prihvate ejdžizam kao opravdan mogu se upustiti u nezdrave navike kao što su pušenje ili sedentaran način života, verujući da su ove navike prihvatljive zbog njihove starosti.

Pored toga, ejdžizam u zdravstvenim ustanovama—gde članovi porodice mogu umanjivati simptome ili izbegavati traženje medicinske pomoći za starije rođake—mogu dovesti do toga da se bolesti kod starijih ne leče adekvatno. Ovo zanemarivanje ne samo da pogoršava fizičke tegobe, već i smanjuje sveukupni kvalitet života starijih osoba.

Ublažavanje ejdžizma u porodicama

Da bi se unutar porodica suzbio ejdžizam, potrebne su proaktivne mere usmerene na podsticanje razumevanja i poštovanja prema starijim osobama. Obrazovanje igra presudnu ulogu. Porodice bi trebalo podsticati da vode razgovore o starenju. Trebalo bi da se što češće priča o razlozima koji dovode do pojave stereotipa i da se promovišu pozitivne slike o starenju. Međugeneracijske aktivnosti takođe mogu prevazići razlike između mlađih i starijih članova porodice, podstičući međusobno poštovanje i razumevanje.

Osim toga, promovisanje rezilijentnosti kod starijih može pomoći u ublažavanju negativnih uticaja ejdžizma. Podsticanje pozitivnih samopercepcija i pružanje emocionalne podrške može pomoći u smanjenju osećanja izolacije i depresije povezanih sa ejdžizmom.

***

Predrasude prema starijima unutar porodica predstavljaju značajne izazove za dobrobit starijih osoba. Interakcija između implicitnog ejdžizma, porodične dinamike i mentalnog zdravlja stvara složeno okruženje u kojem se mnogi stariji ljudi osećaju nedovoljno cenjenima i bezvrednima.

Rešavanje ovih pitanja kroz obrazovanje, otvorenu komunikaciju i podržavajuće prakse je od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta života starijih. Stvaranjem okruženja koje poštuje i vrednuje starije osobe, porodice mogu pozitivno doprineti njihovoj psihološkoj i fizičkoj dobrobiti, na kraju dovodeći do zdravijih porodičnih odnosa kroz sve generacije.

Fotografija: Mario Heller sa Unsplash