Ejdžizam je vrsta diskriminacije koja se tiče predrasuda prema ljudima zasnovanim na njihovom starosnom dobu. Slično rasizmu ili seksizmu, ejdžizam opstaje između ostalog jer postoje i negativni stereotipi o ljudima različite životne dobi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pojam „ejdžizam“ (ageism) prvi je upotrebio gerontolog Robert N. Batler kako bi opisao diskriminaciju starijih ljudi. Danas se ovaj pojam često primenjuje na bilo koju vrstu diskriminacije zasnovane na dobu, bilo da su u pitanju deca, tinejdžeri, odrasli ili stariji ljudi.
Ako niste, pročitajte:
- Teorijske osnove ejdžizma (predrasude o starima) – 1
- Teorijske osnove ejdžizma (predrasude o starima) – 2
Ejdžizam se često manifestuje na tržištu rada (PDF). On tu može prouzrokovati nejednakost u platama ili poteškoće u pronalaženju zaposlenja. Mladi mogu imati poteškoća u pronalaženju posla i primati manju platu jer se smatra da nemaju iskustva. Sa druge strane, stariji mogu da imaju problema kada je u pitanju unapređenje, pronalaženje novog posla i promena profesije.
Stereotipi koji doprinose ejdžizmu
Naučnica Suzan Fiske smatra da se stereotipi o starijim ljudima često odnose na to kako mlađi očekuju da će se stariji ponašati.
Prvi stereotip koji je opisala odnosi se na nasleđivanje. Mladi često pretpostavljaju da su stariji već bili „došli na red“ i da sada treba da ustupe mesto mlađim generacijama.
Drugi stereotip se odnosi na ono što Fiske naziva potrošnjom. Mladi često smatraju da ograničena sredstva treba da se troše na njih, a ne na starije.
Na kraju, mladi ljudi takođe imaju stereotipe o identitetu starijih. Mladi smatraju da oni koji su stariji od njih treba da se „ponašaju u skladu sa svojim godinama“ i da ne pokušavaju da „ukradu“ identitet mlađih osoba, uključujući način izražavanja i način oblačenja.
Koliko je čest ejdžizam?
Naučnici su otkrili da je ejdžizam iznenađujuće uobičajena pojava. U jednom istraživanju objavljenom u stručnom časopisu „The Gerontologist“ 2013. godine, naučnici su hteli da utvrde koliko su stariji ljudi zastupljeni u Fejsbuk grupama. Pronašli su 84 grupe posvećene starijim ljudima, ali većinu ovih grupa su oformili ljudi u 20-im godinama. Skoro 75 odsto ovih grupa je nastalo kako bi kritikovali starije, a skoro 40 odsto se zalagalo da se starijima zabrane aktivnosti poput vožnje i kupovine.
Napomena Penzina: Osam godina nakon što je ovo istraživanje objavljeno, stvari su se bitno promenile. Nažalost, promene se ne tiču smanjenja ejdžizma, već zastupljenosti starijih na Fejbuku. Fejbuk ima verovatno prosečno najstarije korisnike kada se uporedi sa drugim društvenim mrežama. Jedan od razloga odlaska mladih sa Fejbuka je i taj što su sada tu mrežu „naselili“ njihovi roditelji, deke i bake. Ono što je dobro, pokazalo se da stariji itekako umeju da se snađu i na društvenim mrežama kada im se pruži prilika za to. Danas postoji mnogo grupa koje se bave pitanjima starijih i koje vode upravo stariji. Ali na mnogim društvnim mrežama i mlađi, pa ii sami stariji zalažu se za ukidanje nekih osnovnih ljudskih i građanskih prava starijima.
Ejdžizam na radnom mestu je takođe sasvim uobičajena vrsta diskriminacije. Prema podacima američke Komisije za ravnopravnost, skoro četvrtina svih zahteva koje podnesu zaposleni tiče se diskriminacije na osnovu starosti.
Američko udruženje penzionera izveštava da je svaki peti radnik u Sjedinjenim Državama stariji od 55 godina. Skoro 65 odsto radnika kaže da je iskusilo diskriminaciju zasnovanu na starosnom dobu na poslu. Od svih ispitanih radnika, njih 58 odsto veruje da ejdžizam postaje očigledan počev od 50 godine života.
Kako se boriti protiv ejdžizma?
Američko psihološko udruženje navodi da je ejdžizam ozbiljno pitanje koje treba tretirati isto kao i druge vrste diskriminacije zasnovane na polu, rasi i invalidnosti. Sugerišu da bi podizanje javne svesti o problemima koji nastaju usled ejdžizma moglo da pomogne.
Kako broj starijeg stanovništva nastavlja da raste širom sveta, tako će i pronalaženje načina da se ejdžizam dovede na najmanju moguću meru postajati sve važnije.
Izvor: Very Well Mind
Prevod i adaptacija: Penzin
Fotografija: Philippe Leone sa Unsplash