Od početka 21. veka Evropa prolazi kroz intezivne demografske promene, ali na ovoj mapi one su po prvi put prikazane detaljno – do nivoa svake pojedinačne opštine na kontinentu*. „Jedna Evropa“ se crveni, „druga Evropa“ se plavi. A gde smo tu mi?
Ознака: <span>natalitet</span>
Чланак
Чланак
Matematika nataliteta: Kada se prave bebe
Brigu o tome kako zaštititi mlade od neželjene trudnoće i naučiti ih da koriste kontracepciju, zamenila je nova briga – kako motivisati mlade da rađaju i poboljšaju natalitetnu statistiku nacije: Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini.
Чланак
Dve Evrope: Jedna umire, druga raste i žali se na imigrante
Četvrt veka nakon pada Berlinskog zida Evropa je podeljena na Evropsku uniju, zemlje kandidate, i one „treće“. Ipak, suštinska podela, u ekonomskom, demografskom, a dobrim delom i u političkom smislu ostaje ona iz vremena pre Berlinskog zida. Pored ostalog, od 1990. godine, Zapadna Evropa bogatija je za 41 milion stanovnika, dok je, u istom periodu,...
Чланак
Srbija 2060: Broj stanovnika kao 1927. godine
Srbin je stariji od prosečnog Evropljanina, a svake godine je 40.000 manje rođenih nego umrlih. Parovi se sve kasnije odlučuju da osnuju porodicu, a migracije se ne zaustavljaju. Ako se taj trend nastavi, 2060. gobine biće nas kao 1927. godine.
Чланак
Bogatiji muškarci se češće žene od siromašnih
Opšte je poznato da se visokoobrazovani češće venčavaju i manje razvode od manje obrazovanih radnika, piše Njujork Tajms.
Чланак
Kina: Samo 700.000 parova želi drugo dete
Kina je ublažila politiku jednog deteta i dozvolila parovima od kojih je jedan jedinac da imaju dvoje dece. Međutim, 2014. godine broj roditelja koji žele drugo dete je ispod očekivanog
Чланак
Milenijumci vs. bejbibumeri u 10 zemalja sveta
Mnogi na Zapadu, naročito u SAD, polažu nade u nadolazeću brojnu milenijumsku generaciju, decu i unuke bejbibumera, koja treba da izbavi ekonomiju.
Чланак
Doživeti stotu (5): I bogati stare – različito
Oscilacije porasta očekivanog životnog veka po generacijama u nekoj državi, rezultuju većim mortalitetom nego u zemljama gde je pad mortaliteta linearan, bez trzavica.
Чланак
Doživeti stotu (4): Kako smo postali dugovečni?
Preko 165 godina statistike pokazuje da produženje životnog veka nije pratila ujednačena stopa smrtnosti po svim starosnim dobima.
Чланак
Srbija i Bugarska: isti broj stanovnika, ali različita demografska struktura
Pad broja rođene dece predstavlja „nevidljive žrtve“ tranzicije, a ukoliko bismo taj pad uzeli kao jedinicu mere za brzinu tranzicije, Bugari su u tranziciji bili dvostruko uspešniji od nas