Doživeti stotu (4): Kako smo postali dugovečni?

Preko 165 godina statistike pokazuje da produženje životnog veka nije pratila ujednačena stopa smrtnosti po svim starosnim dobima.

Na primer, do 1920. godine prosečnoj dugovečnosti u razvijenim zemljama doprinelo je smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi i dece.

Nakon što su postavljene osnove borbe za bebe i decu, usledila je uspešna

borba protiv infektivnih bolesti u ranoj dobi što je doprinelo i dužem životu u kasnijem razvoju. Posledice su bile „bez presedana i neočekivane“, kaže se u istraživanju Starenje stanovništva: Izazovi pred nama.

Od 1950-ih, a naročito od 1970-ih, stopa smrtnosti kod 80-godišnjaka i starijih nastavila je kontinuirano da opada, a u nekim državama čak i ubrzano. Podaci iz preko 30 razvijenih zemalja pokazuju da je u 1950-im verovatnoća preživljavanja ljudi starosti od 80 do 90 godina bila 15-16 odsto za žene i 12 odsto za muškarce.

Zatim, 2002. godine, ova stopa je bila iznenađujućih 37 odsto za žene i nešto skromnijih 25 za muškarce. Dodatno, ova stopa u Japanu danas pralazi 50 odsto za žene!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *