U godinama kada su na fudbalskim terenima SFR Jugoslavije igrale legende čija imena i danas svi navijači pamte i znaju, četiri mlada igrača još jedne čuvene generacije Crvene Zvezde iz 1976. godine, Bleki Bogićević, Dule Savić, Miloš Šestić i Zoran Jelikić govore o stvarnom životu fudbalskih zvezda, iza kulisa slave i uspeha…
Koliko efekta imaju reklame koje penzionerima nude usluge elektronskog bankarstva? Da li je uopšte moguće očekivati da neko ko je do penzije stigao uz „papire“ sada pređe na digitalni format svojih ličnih finansija?
Gde ulagati novac u 2015. godini? A gde investirati mnogo novca ove godine da se zarađuje u narednom periodu? Koje grane privrede imaju najveći potencijal? Gde je tu mesto malog kapitala, preduzetnika, potrošača? Upoznajte se sa strujama koje će nas nositi u narednim godinama…
Privatne penzije imaju jednu važnu nepoznatu – dužina života. Kako je najbolje rasporediti ušteđevinu i usklađivati je sa ekonomskim i finansijskim trendovima da ostane za narednih nekoliko decenija nakon penzionisanja?
Prema podacima Finansijske agencije (Fina), u martu 2015. godine u Hrvatskoj je bilo 48.667 blokiranih poslovnih subjekta sa 3,77 milijardi evra duga, kao i blokiranih računa 320.802 građana, sa ukupno 4,21 milijarda evra dugovanja…
Svaki zaposleni građanin državi mesečno za poreze daje i do 40.000 dinara u proseku što je skoro pola miliona dinara godišnje, piše Blic. Pročitajte kako su došli do ove računice, i slaže li se ona sa vašom računicom…
Francuz Maks-Herve Žorž (25) od svoje sedme godine sa osiguravajućom kućom ima ugovor iz snova – ugovor koji mu omogućava da obavlja finansijske transakcije po cenama starim nedelju dana, a troškove razlika pokriva kuća čiji je klijent.
Prosečan bračni par pred penzijom u Americi ima penzijsku ušteđevinu koja omogućava mesečne prihode tek nešto veće od 500 evra. Kada se uzmu u obzir cene lekova, zdravstvenog osiguranja i drugih troškova koje nose problemi trećeg doba, ovo je zabrinjavajuća slika za buduće penzionere.
Poslednjih godina u domaćim medijima relativno često se pominje koncept ličnog bankrota koji postoji u nekim zemljama sveta ali ne i u Srbiji. Sada se ponovo najvaljuje da bi polovinom 2015. godine i Srbija trebalo da dobije propis kojim će se regulisati lični bankrot.
Stari se plaše padova, ne misle o seksu i nemaju seksualne odnose, preterano su škrti i oprezni, dementni su, depresivni, i panično se plaše smrti… Da li je zaista tako, ili je istina ipak malo drugačija? Koliko verujemo statistikama i istraživanjima a koliko svojim pretpostavkama?
