Lični bankrot za građane od 2015. godine?

Lični bankrot za građane od 2015. godine?

Poslednjih godina u domaćim medijima relativno često se pominje koncept ličnog bankrota koji postoji u nekim zemljama sveta ali ne i u Srbiji. Sada se ponovo najvaljuje da bi polovinom 2015. godine i Srbija trebalo da dobije propis kojim će se regulisati lični bankrot.

Statistika kaže da je u Srbiji svaki četvrti kredit problematičan, a procene su da imamo 150.000 prezaduženih građana koji ne mogu da izmiruje svoje obaveze, i kod kojih bi mogao da bude proglašen lični bankrot. Za njih bi donošenje ovog propisa značilo to da ne ostanu bez svoje imovine, već da se stvore uslovi za otplatu dugova.

Sudeći po najavama, Narodna banka Srbije (NBS) će u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, učestvovati u izradi strategije za rešavanje problematičnih kredita u Srbiji, i to:

  • jačanje kapaciteta banaka za rešavanje loših zajmova
  • uvođenje okvira za lični bankrot.

Na primer, u Sloveniji je zakon o ličnom bankrotstvu donet još pre šest godina, a u Hrvatskoj je u završnoj fazi izrada zakona. Njime se predviđa da za one građane koji tri meseca nisu u stanju da podmire svoje dugove, veće od 30.000 kuna (474.459 dinara) može da se proglasi lični bankrot.

Statistike problematičnih zaduženja građana u Srbiji:

  • 229.415 tekućih računa u nedozvoljenom minusu
  • 83.907 kreditnih kartica kojima kasne uplate dugovanja
  • 1.148 lizinga kojima kasne uplate
  • 700 hipoteka na stan aktivirale banke zbog neotplaćivanja rata
  • 22,5% kredita nenaplativo u 2015, a bilo je 10% u 2008. godini
  • 3,1 milijardu evra ukupna vrednost stambenih kredita u Srbiji
  • 3,6 milijardi evra iznos problematičnih kredita u Srbiji.

Blic navodi da se „zdravim“ kreditnim zaduženjima smatraju oni dugovi koji su uzeti:

  • zbog pokretanja ili proširenja posla
  • zbog kupovine stambene nekretnine
  • za lečenje.

Šta donosi proglašenje ličnog bankrotstva?

Proglašenje ličnog banktrotstva ne znači opraštanje i otpis dugova, već stvaranje mogućnosti da se oni vrate, a da dužnik ne ostane bez svega što ima.

Dužnik koji je u finansijskim problemima dobija staratelja, koji može da odredi i da se otpiše deo duga, a ostatak da se reprogramira na određeni period. Zakon propisuje koliki je minimum kojim raspolaže staratelj za vraćanje obaveza, a koliko novca ostaje dužniku da bi mogao da izvrši osnovne egzistencijalne potrebe – kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva”.

Proglašenje ličnog bankrotstva ne znači da će dužnik biti oslobođen obaveze, već da neće biti finansijski uništen, to jest da će mu biti pružena prilika da počne otplatu i da obaveze vrati.

Gavrilović kaže da bi propis morao i da reguliše i opravdanost duga, to jest da obaveze ne bi smele da budu prenapumpane, pa da se ne desi priznanje zelenaških zateznih kamata, piše Blic.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *