Godine života koje brojimo po kalendaru su jedno. Ali „stvarne“ godine našeg organizma nešto sasvim drugo. Disproporcija ove dve „starosti“ može da utvrdi stepen rizika za dužinu našeg života.
Pre nekoliko godina naučnici su otkrili da hemijske promene u našoj DNK koje se umnožavaju tokom vremena mogu da pokažu naše „stvarne“ godine – sudeći po stanju organizma.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sada se ide korak dalje, pa razlika godina života i godina organizma može da se čita kao „biološki sat“ koji otkucava i pokazuje vreme smrti.
Očekivano, što je razlika veća u korist godina organizma prema stanju promena u našoj DNK, to je i očekivani kraj života bliži u odnosu na one kojima su ove „dve starosti“ približno jednake.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa univerziteta Edinburg i istraživači iz Australije i SAD (DNA methylation age of blood predicts all-cause mortality in later life, Genome Biology, pdf), pratilo je živote skoro 5.000 ljudi tokom 14 godina.
Naučnici su upoređivali starost DNK materijala (DNA-methylation age) sa stvarnim godinama i utvrdili da, kada je DNK „starija“ pet godina od hronološke starosti, rizik smrtnosti je za 21 odsto veći (bez obzira na pol ili starost pojedinca).
Međutim, kada se uzmu u obzir i drugi faktori, kao što je pušenje, kardiovaskularne bolseti, društveni status, obrazovanje, dijabetes, itd, tada je faktor rizika smrtnosti nešto manja – 16 odsto.
U studiji oni kažu da su utvrdili vezu između metoda merenja razlike starosti DNK i stvarnih godina sa stopom smrtnosti, ali da su potrebna dodatna istraživanja koja će pratiti uticaj drugih značajnih faktora, prenosi IFL Science.