Novinarka portala „Sputnjik Srbija“ smatra da dva faktora bude optimizam kada je u pitanju usklađivanje penzija prema rastu plata. U Savezu penzionera vide dve mogućnosti korigovanja postojećeg zakona.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kao prvi faktor koji budi nadu da je moguće usklađivanje penzija prema rastu plata, novinarka vidi u postojanju politička volje. Tu dobru političku volju je, smatra, pokazao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. On je, naime, izjavio da će se truditi da ubuduće povećenje penzija prati rast plata.
Drugi faktor je taj što su penzije u protekla dva meseca isplaćene bez dotacija iz budžeta. Dakle, penzije su isplaćivane isključivo iz prihoda Fonda PIO.
Prema izmenjenom Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju koji je, po švajcarskom modelu, na snazi od januara 2020. godine, visina penzija se određuje delom prema rastu zarada. Praksa je, međutim, vrlo brzo pokazala da je to nedovoljno.
Prema ovom propisu, prosečna penzija trebalo bi da iznosi 50 odsto od rasta zarada i 50 odsto od rasta inflacije. Plate, međutim rastu mnogo više, a zacrtani procenat kod penzija ima silaznu putanju.
Usklađivanje penzija prema rastu plata – teško izvodljiv, ali moguć scenario
Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije napominje da se prosečna penzija trenutno kreće negde oko 42 odsto u odnosu na zaradu. Već taj podatak dovoljno jasno sugeriše da će jako teško biti izvodljiv najpoželjniji scenario da rast penzija u procenat prati rast zarada.
„Mi se nalazimo u pandemijskim uslovima i svest penzionerske populacije je na visokom nivou, ali u svakom slučaju i ova jednokratna davanja od strane države svih proteklih meseci, kojih će biti i u narednim mesecima u određenoj meri, kompenzuju činjenicu da maltene 60 odsto penzionera prima penziju ispod prosečne od 29.371 dinara“, kaže Savić.
Savez penzionera je ranije sugerisao da prosečna penzija ne bi smela da padne ispod 50 odsto prosečne zarade. Andreja Savić u vezi sa tim kaže da idealnog rešenja nema. Sve će zavisiti od ekonomskog stanja i makrofinansija države. U Savezu penzionera Srbije su razmatrali i detaljno analizirali i pozitivne i negativne implikacije.
To što se u poslednje vreme penzije isplaćuju iz izvornih prihoda Fonda PIO bez transfera novca iz budžeta Srbije, daje državi mogućnost, smatra Savić, da u određenoj meri rešava ono što je u datom trenutku moguće. To znači poboljšanje materijalnog statusa kompletne penzionerske populacije.
Dva moguća modela usklađivanja penzija
Andreja Savić je naveo i dve moguće opcije da penzije prate rast plata.
„Mi smo razmatrali mogućnost da se ta švajcarska formula koriguje, da prosečna penzija bude 70 odsto prosečne zarade, a da odnos prema rastu inflacije čini ostatak. Druga mogućnost je da se izmeni zakon i da se uvede zaštitna klauzula u situaciji kada prosečna penzija sklizne ispod 50 odsto rasta zarada da po automatizmu dolazi do finansijske korekcije. To su naše projekcije i analize, a da li će to i u kojoj meri biti usvojeno u ovom trenutku, teško je reći“, naglašava Savić.
Prošle sedmice je, podseća Savić, obelodanjena i projekcija Narodne banke Srbije (NBS). Prema ovoj projekciji na kraju godine očekuje se rast BDP-a od 6,5 odsto. Zabrinjava, međutim, i rast inflacije koja će se, prema izjavi zvaničnika NBS, držati pod kontrolom između 2,5 i 3,0 odsto.
Andreja Savić konstatuje da je u svakom slučaju teško proceniti da li će penzije pratiti plate u onoj meri u kojoj to važeći propisi predviđaju.
Premijerka Ana Brnabić je na osnovu projekcije rasta BDP-a od šest odsto nedavno zaključila da bi u januaru 2022. godine penzije trebalo da budu uvećane za oko pet odsto. To na sadašnju prosečnu penziju iznosi oko 1.460 dinara. Tačna računica biće izvedena na osnovu rasta BDP-a u poslednjem kvartalu. Na osnovu toga će se videti u kojoj meri će penzije pratiti plate.
Mira Kankaraš Trklja za Sputnjik Srbija
Izvor: Sputnjik Srbija
Fotografija: Steve Buissinne sa Pixabay