Švajcarska formula plus plus – ukratko

U poslednje vreme se često spominje švajcarska formula plus plus kao nov način usklađivanja penzija. Ne zna se kad bi ona mogla biti uvedena, ali evo šta bi ona, prema trenutnim saznanjima, mogla biti.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije decembra 2019. godine je usvojen predlog da se penzije usklađuju po “švajcarskoj formuli”. Prema ovom modelu, penzije se usklađuju sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

Do promena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2014. godine, usklađivanje penzija je vršeno dva puta godišnje. Od usvajanja švajcarske formule 2019, penzije su usklađene dva puta u dve godine. Poslednji put, penzije su usklađene januara 2021. godine, povećanjem za 5,9 odsto.

Međutim, samo tri meseca nakon usvajanja ovog modela za usklađivanje penzija, počele su priče o njegovoj izmeni. Predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić najavio je tada mogućnost uvođenja “švajcarskog modela plus plus”.

Od tada je Vlade Srbije više puta poručivano da će se, uz švajcarski model, uvesti i korektivni model indeksacije penzija. Kako je objašnjeno, švajcarska formula mora biti korigovana kako bi u narednim godinama penzionerska primanja bila veća u odnosu na iznos koji bi omogućila primena švajcarske formule. Razlog tome je, kako piše Blic, da prosečna penzija bude 400 evra 2025. godine.

Nije poznato kada bi novi model usklađivanja mogao da stupi na snagu. Nedavno je Milan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) izjavio da je sa Aleksandrom Vučićem postignuta saglasnost da se koriguje postojeći švajcarski model usklađivanja penzija.

Šta je “plus plus” u formuli za usklađivanje?

Švajcarska formula plus plus u osnovi znači da bi penzije, pored usvojenog modela usklađivanja sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade, bile korigovane i ukoliko njihovo učešće u BDP-u padne ispod 10 odsto.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta u više navrata je naglasio da je švajcarska formula dobra. Međutim, i u Fiskalnom savetu misle da bi ova formula mogla da se “osnaži”. Dali su i predloge kako je to najbolje uraditi.

Fiskalni savet je napravio analizu i ukazao na mogućnost da će, ako tokom dužeg perioda budemo imali veoma visok privredni rast i visok rast zarada, učešće penzija u BDP-u krenuti da pada i ispod ciljanih 10 odsto.

Zato su sugerisali da se pored švajcarskog modela doda još jedan dopunski mehanizam. Taj mehanizma podrazumeva da ako se dese visoke stope privrednog rasta i penzije spuste na 9,5 procenata BDP-a, dođe do automatskog vanrednog usklađivanja za pet odsto. Na taj način bi se učešće penzija u BDP-u vratilo na deset procenata. To je, kako naglašavaju, evropska praksa i ekonomski je održivo za Srbiju.

Fotografija: Mačka koja donosi novac, Alain Pham za Unsplash