Sa Konferencije za medije dve sindikalne centrale i Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS) povodom Prvomajskog protesta
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Povodom prvomajskog protestnog okupljanja radnika i penzionera, u sredu, 28. aprila 2015. godine održana je zajednička konferencija za medije Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost i Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS) koje je kolektivni član SSSS-a.
Konferenciju je otvorio g. Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, objašnjenjem da je važno raditi na menjanju svesti, da Prvi maj treba da bude simbol borbe, a ne izleta.
„Danas smo u situaciji da se ponovo borimo za čuvene tri osmice (osam sati rada, osam sati odmora, osam sati sna). U Srbiji, radnici imaju pravo na to zakonski, ali ne i realno.“
G. Orbović je rekao da su sredstva iz novčanika pojedinaca prelivena u budžet. Pošto je premijer Aleksandar Vučić izjavio da je novčanik države sada pristojan, g. Orbović očekuje da će onda do kraja godine doći do nivelacije pa da će i novčanici građana biti puni.
Milorad Vujasinović, predsednik USPS-a, ponovio je da penzioneri ne traže povećanje penzija već vraćanje uzetog.
Smanjenjem dela penzija, država je dovela više od 700.000 penzionera u teško stanje. Ima oko 300.000 penzionera koji žive sami, a 35 odsto penzionera izdržava decu i unuke. U Beogradu je oko 70 odsto penzionera oštećeno smanjenjem penzija.
Naglasio je da nisu penzioneri protiv vlade, već je vlada protiv njih.
Dok se penzije isplaćuju umanjene, Fond PIO ne naplaćuje, prema rečima g. Vujasinovića, 23.000 m² svog prostora, prostora koji je izgrađivan doprinosima penzionera.
Predsednik USPS-a je poručio da ne može tako i da će penzioneri ići do kraja u borbi pravnim putem. Nisu penzioneri krivi što je država trošila novac PIO fonda. G. Vujasinović je završio obraćanje pozivom na protest 1. maja i porukom: „Zajedno smo jači“.
Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost, rekao je da se srozala svest u Srbiji o sindikalnoj borbi i pravima. Radnici su nekada i imali razloge da slave Prvi maj, ali sad mu nije jasno šta slave. Oni koji roštiljaju, danas možda imaju za 10 ćevapa, a sutra neće imati ni za toliko.
Penzije su neprikosnovene, baš kao i štednja u bankama. Razlika je samo u tome što su penzije kolektivne, a štednja individualna. Kada je država posegnula i uzela procenat od kolektivne štednje, koji garant građani imaju da sutra neće posegnuti i za npr. 15 odsto individualne štednje? Nije mi jasno kako to ne brine ljude.
Osvrćući se na spominjanje „tri osmice“, g. Čanak je rekao da danas u Velikoj Britaniji 22.000 ljudi ima ugovore o radu na nula sati. To bi trebalo da znači da je radnicima neuporedivo bolje jer nekada smo se borili za osmočasovno radno vreme, a danas radnik ima ugovor na nula sati.
Ali taj radnik danas mora da sedi ceo dan kraj telefona u nadi da će ga poslodavac sa kojim je sklopio takav ugovor pozvati. Jer poslodavac nema nikakve obaveze prema tom radniku, a radnik je, sa druge strane, obavezan da dođe kad god da ga poslodavac pozove i, ako treba, da odradi samo pola sata i samo za tih pola sata će biti plaćen.
Agencije ministra Vulina* su uvod u to. Tako je i u Velikoj Britaniji počelo.
*Ministar Aleksandar Vulin najavio je donošenje Zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje radnika
Predsednik UGS Nezavisnost je podsetio da je 28. maj Dan bezbednosti na radu.
„Trebalo bi da se borimo za takve uslove da radnik na svom radnom mestu ne zaradi ni kijavicu a kamoli da izgubi život. Nažalost, dan ranije (27. marta) imali smo priliku da vidimo kako srpska vlada zaseda na ugljenokopu, mestu najvišeg bezbednosnog rizika.“
„Ministri nisu imali nikakvu zaštitu, a da razmišljaju o tome kakvu poruku šalju, imali bi sve što jedan radnik mora da koristi da bi se zaštitio. Ako ne čuvaju sebe, kako će nas?„, pita se g. Čanak.
Novinar Radio Beograda zamolio je za komentar najave izmena Zakona o radu.
G. Čanak je naveo da je Udruženje privrednika Nemačke ocenilo da su uslovi u Srbiji nepovoljni za biznis. Nemci razmišljaju sa stanovišta svoje države gde je radnik zaštićen. Njihova logika je: ako premijer Srbije ide na radnika, onda će i ovo posle lako da ide.
Međutim, kod nas je odavno problem svih reformi to što sve možemo da menjamo, samo ne ono što se tiče vlasti. I onda dođemo u problem jer ne možemo pravno da regulišemo maglu.
Ljubisav Orbović smatra da ni sam ministar Vulin nije siguran da li zakon treba menjati ili ne.
Glavni problem za poslodavce jeste taj što se za vreme rada jede. Drugi problem je plaćanje prevoza, a treći isplata regresa odnosno 13. plate. Kada bi se to sve ukinulo, radniku bi bilo oduzeto 30 odsto zarade. Tako bismo, sa prosečnih 42-43.000, došli na 30.000 dinara. Onda bi se išlo dalje u ukidanju prava radnika.
Predsednik SSSS-a navodi primere radnika kojima su poslodavci već uskraćivali deo odmora uz konstataciju da oni i nemaju od čega da idu na odmor. Prema tome, i ne treba im.
SSSS ima informacije da neke ozbiljne domaće firme, kao i strane, nisu ni menjale kolektivne ugovore. Njihova logika je da bi takvim promenama koje im omogućuje srpski Zakon o radu, izgubili sve radnike.
Sa druge strane, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, izjavljuje da ako radnici nemaju za auto nek idu biciklom na posao.
Kako će da radi čovek koji je morao da biciklom dođe na posao i koji, pri tom, ne bi trebalo da ima ni pravo na jelo u radno vreme? Ne radi se o zaštiti radnika, već o poslovnoj logici. Već to pokazuje razliku, da mi u Srbiji imamo prave i umišljene poslodavce.
Predsednici dve sindikalne centrale zamoljeni su da prokomentarišu i mogućnost uvođenja privatnih penzija.
Što se drugog stuba penzija tiče, predsednik UGS Nezavisnost kaže da privatne penzije u tom obliku nigde nisu uspele, pa neće ni kod nas. Uslovi su takvi, da ozbiljni fondovi ne bi mogli ni da izvrše isplatu, niti da zarade. Pa što bi dolazili?