Posmatrano od 1900, u Srbiji rođeno najmanje beba

U Srbiji je, gledano od 1900. godine, rođeno najmanje beba. Do povećanja fertiliteta ne može doći sve dok mladi ljudi i bračni parovi nemaju sigurno radno mesto i dok žive u zemlji u kojoj se za osnovna ljudska prava bori na ulici.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Fotografija: Diana Polekhina sa Unsplash

U Srbiji (bez Kosova i Metohije) tokom 2023. godine rođeno je svega 60.813 beba. Komentarišući za agenciju Beta ovaj podatak, demograf Goran Penev kaže da je to najmanji broj živorođenih od 1900. godine.

„U poslednjih 10-15 godina se konstantno smanjuje broj živorođenih beba. Prošle godine je rođeno nikad manje beba od 1900. godine. Rođeno je manje nego čak i u vreme Prvog i Drugog balkanskog rata, Prvog i Drugog svetskog rata, ili u periodu pandemije kovida-19“, navodi Penev.

Smanjenje broja živorođenih je uobičajeno kretanje jer su niske reproduktivne norme i sve veća starost stanovništva u reproduktivnom dobu, objašnjava.

Tokom 2022. (poslednja statistički obrađena godina) u Srbiji je zaključen 32.821 brak, piše portal 021. Prosečna starost mladoženje iznosila je 34,1 godinu, a neveste 31,1 godinu.

Novčana izdvajanja ne utiču na povećanje fertiliteta

„Pored niskih reproduktivnih normi, na pad broja živorođenih utiču i migracije, odnosno odlasci mladih ljudi iz Srbije. Problem pada fertiliteta je dugoročna tendencija i ne može se popraviti tako što će država izdvojiti neki novac za rađanje prvog, drugog, trećeg ili četvrtog deteta“, kaže Goran Penev.

• Podsećamo: Tužna sudba starih u zemlji kojoj emigracija otima decu

Penev ukazuje na to da visoko razvijene zemlje ne bi imale problema sa fertilitetom kada bi se rađanje dece povećavalo novčanim izdvajanjima.

„Kod nas, žena u reproduktivnom periodu ima svega 1,5 dete. Situacija u Srbiji je takva da mladi ljudi ne osećaju sigurnost i ne vide izvesnu budućnost, jer ne žive u uređenoj zemlji. Ne može doći do povećanja broj rođenih ako mladi ljudi i bračni parovi nemaju sigurno radno mesto i ako žive u zemlji u kojoj za osnovna ljudska prava moraju da se bore na ulici, kao što je to slučaj u Srbiji“, naglasio je Penev.

Na demografska kretanja takođe negativno utiču loša ekonomska i socijalna situacija.

„Ne može se očekivati od mlade žene da rađa, ako radi na privremenim poslovima s malom platom i ako nema mogućnosti da reši stambeno pitanje. Kupovina stana je postala nemoguća misija, a i kirije su previsoke što mladim ljudima onemogućava stvaranje porodice i rađanje dece“, Penev.

Republički zavod za statistiku je saopštio da je 2023. godine u Srbiji umrlo 97.098 lica. Prošle godine je živorođeno 60.813 beba.

U periodu januar‒decembar 2023. godine zabeležen je pad broja živorođenih od 1.437, odnosno za 2,3 odsto. Takođe je zabeležen i pad broja umrlih u poređenju s istim periodom prethodne godine. Zabeleženi pad broja umrli je 13.741 ili 12,4 odsto,

Tabela: Negativan prirodni priraštaj

Izvor: Republički zavod za statistiku