„Homo sapijens u Prokrustovoj postelji“ je priča Hajnalke Molnar. O nama, o penzionerima, o ljudima koji su gradili svet u kome žive ali koji više ne prepoznaju, svet koji za njih ne mari…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Christelle Hayek sa Unsplash
„Pre sedamdeset hiljada godina kognitivna revolucija preobrazila je sapijensov um i time pretvorila beznačajnog afričkog čovekolikog majmuna u vladara sveta“, piše Harari*,
Ne bih se vraćala toliko, samo nekih sedamdeset godina, ili malo manje. I ne bih govorila o celoj planeti, samo o jednoj zemlji na Balkanu.
I nije bajka.
Elem, neki od tih homo sapijensa, sada iz milošte zvani penzioneri, među kojima sam i ja, odjednom su se našli u jednom novom svetu.
Odrasli smo i živeli u vreme socijalizma. Ideja moćnika – eksperiment – jedini u svetu smo imali samoupravljanje. „A zašto baš mi?“, šalio se Minimaks na tu temu.
Ceo radni vek smo uplaćivali doprinose – ali ne na svoje ime, ne na svoj račun, nego u jedan zajednički fond. Sve je bilo naše (bili smo glupo ponosni), bilo nam je dobro, nismo znali da ćemo u starosti odjednom biti ubačeni u Prokrustovu postelju nakaradnog, opet našeg i samo našeg, nazovi kapitalizma.
Sve što smo znali, sve što smo mislili da znamo, promenjeno je.
Zdravstveni sistem je takav da plaćamo privatne lekare, kažu – kao na Zapadu… Ipak, na Zapadu ljudi imaju svoj zdravstveni fond u koji su ulagali 40 godina i odatle plaćaju zdravstvene usluge.
Više ništa nije naše, nastupio je novi način življenja.
Mislili smo da znamo sve i verovali smo u mitove o herojstvu. Pripisivali smo stvarnu moć sadržaju priča koje smo izmislili ili su nam ih servirali.
Pričali smo o izvojevanoj slobodi, sada vidimo da su to bili planovi moćnika.
Homo sapijens – čovek – nastao od majmuna, po Darvinovoj teoriji, o kome Harari piše knjigu, čovek je obdaren razumom (i tu bih stavila znak pitanja), ali bez duše. Darvin nas lišava naše duše. Zastrašujuća je takva pomisao, jer duša i telo – to smo mi, ljudi. Svi isti, a opet unikatni i neponovljivi. Ne znamo gde je duša, tragamo za njom, ali znamo da je duša unutrašnjost čoveka koja daje život telu.
Meni nekako više prija sarkazam i humor Efraima Kišona, pisca kratkih životnih priča prožetih humorom, koji je sve nesreće i nebuloze obukao u smeh. Tako se čovek lakše prilagodi i opstane.
Setim se anegdote o Perici koji je pitao majku o nastanku čoveka, a majka objasnila da je Bog stvorio čoveka po svojoj slici i prilici. Perica je tada sa nerazumevanjem i nevericom rekao da mu je tata objasnio da smo nastali od majmuna. Na to mu je majka odgovorila: „Ja ti govorim o mojima, a tata o svojima.“
Šalu na stranu, prema drugoj priči, jedino homo sapijens ima svesni razum. Razum je vrlo različit od duše. Svesni razum je ograničen, on je od rođenja građen kod svakog pojedinca, zavisno od mesta gde živi, od okoline, od roditelja, od religije.
Pripadnici svake religije čvrsto su ubeđeni da su jedino njihova verovanja ona istinska. Religija i duhovnost nisu isto. Pomoću religije se uređuje društveni poredak.
Hrišćanska crkva tvrdi da Bog ne voli bogate ljude, da će lakše kamila proći kroz iglene uši, nego bogataš kroz vrata raja. Ni komunizam ne voli bogate ljude, samo što im ne preti paklom posle smrti, već oduzimanjem imovine.
Razlika između religije i duhovnosti je mnogo šira.
Religija tačno određuje ko si i kako treba da misliš i da se ponašaš, a duhovnost je putovanje. I duhovno putovanje obično počinje pitanjima: „Ko sam ja? U čemu je smisao života? Šta je dobro?“
Većina ljudi veruje u izmišljene priče za pokoravanje mase.
Verovali smo u socijalizam, u komunizam, verovali u narodne heroje, smatrali da je pravedno oduzeti imovinu, verovali smo da je sve „NAŠE“, ali duhovni tragaoci se ne daju zadovoljiti tako lako. I traganjem za smislom života – svog sopstvenog života, otkrivamo Veru i Ljubav. Veru u BOGA, ne u popove, sveštenike koji su uvek u službi neke vlasti.
Svi smo mi Božji ljudi. Poznavanjem univerzalne sile, univerzalnih zakona, dolazimo do suštine. Naučnici, fizičari, govore da je sve energija, i da važe zakoni uzroka i posledice, zakoni karme, zakoni akcije i reakcije. Univerzalni zakoni, isti za sve ljude na ovoj planeti. Ne kažnjava nas Bog, već smo mi svojim delima i rečima izazvali unverzalnu silu. Zakon akcije i reakcije.
Traganjem za dušom, našli smo univerzalne zakone, našli veru.
Taman kad sam mislila da sam sve naučila, stigao je novi laptop, plaćanje onlajn, onlajn kupovina avionske karte, bukiranje, čekiranje, engleski jezik. Uklopi se.
Onlajn zahtev za kredit, naručivanje nameštaja preko imejla. Doneli su daske, eksere i šrafove. „Pa to nije kuhinja“, rekla sam. „Niste u naružbenici označili da želite montiranje, to se posebno plaća“, odgovorili su. „Ma nije problem u plaćanju, naručila sam kuhinju, a ne daske.“
Uklopi se. Nešto nikada nisam bila za uklapanje. Neka čudna sorta, ali okrećem na šalu i pronalazimo rešenje van tog ONLAJN. Shvatite, ljudi, ja sam iz prošlog veka.
Homo sapijens je zastareli algoritam – piše Harari, ali ja opet ne mogu da se prilagodim saznanju da svetski poznat pisac, mislilac, istoričar ne piše sam – ima veliki tim ljudi koji spremaju materijal za njega. Šta bi rekli Dostojevski ili Remark: Da li bi se mogli uklopiti u novi sistem?
A i mi penzioneri koji smo se našli u Prokrustovoj postelji, jedina nada su nam Vera i Ljubav.
Univerzalni zakoni su iznad svih zakona, i s ljubavlju prema svemu, sa verom u Boga i u sebe, pronaći ćemo način, ako ne da se uklopimo, makar da se prilagodimo.
Hajnalka Molnar
* Juval Noa Harari, Sapijens – Kratka istorija čovečanstva