Pogoršanje zdravlja mlađih generacija

U odnosu na posleratnu, zabeleženo je pogoršanje zdravlja mlađih generacija Amerikanaca. Ne samo fizičko, već i psihičko stanje se pogoršava kod mlađih generacija, a starost ih tek čeka. Da li je tako i na našim prostorima, ne znamo. Ali ovo istraživanje pokreće na razmišljanje. Svet ne napreduje, kako volimo da mislimo.

Kod mlađih generacija zabeleženo je zabrinjavajuće pogoršanje zdravlja u poređenju sa njihovim roditeljima i njihovim bakama i dekama u njihovim godinama.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Naučnici su otkrili da, u poređenju sa prethodnim generacijama, pripadnici generacije iks i milenijumaca* (generacije ipsilon) imaju lošije fizičko zdravlje, više nezdravih navika, kao što su konzumiranje alkohola i cigareta, i više su depresivni i anksiozni. Rezultati istraživanja ukazuju na to da postoji veća verovatnoća većeg stepena oboljevanja i više smrtnih slučajeva kod mlađih generacija nego što je to zabeleženo kod prethodnih.

Hui Dženg, profesor sociologije na Državnom univerzitetu Ohajo i vodeći autor istraživanja kaže da je pogoršanje zdravstvenih profila koje su naučnici otkrili kod generacije iks i milenijumaca – alarmantno.

„Ako ne pronađemo način da zaustavimo ovaj pravac razvoja, postoji mogućnost da ćemo zabeležiti rast morbiditeta i mortaliteta u Sjedinjenim Državama kako ove generacije budu starile.“

Rezultati ovog istraživanja su objavljeni 18. marta 2021. u American Journal of Epidemiology (Američki časopis za epidemiologiju). Naučnici su koristili podatke američkog Nacionalnog ispitivanja o zdravlju i ishrani 1988-2016. (62.833 ispitanika) i Nacionalnog ispitivanja zdravlja 1997-2018. (625.221 ispitanik). Oba ispitivanja je sproveo američki Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku.

Kod mlađih generacija, i fizičko i psihičko zdravlje lošije

Da bi procenili fizičko zdravlje, naučnici su koristili osam pokazatelja stanja nazvanog metabolički sindrom. Metabolički sindrom objedinjuje faktore rizika za bolesti srca, moždani udar, bubrežne bolesti i dijabetes. U ove pokazatelje spadaju: obim struka, krvni pritisak, nivo holesterola i indeks telesne mase. Takođe su koristili i jedan pokazatelj hronične upale, niske koncentracije albumina u mokraći i jedan dodatni marker bubrežne funkcije – klirens kreatina.

Naučnici su otkrili da su se pokazatelji fizičkog zdravlja pogoršali od generacije bejbibumera (posleratna generacija), preko generacije iks (rođeni od oko 1965. do 1980.) do milenijumske (rođeni 1981-1999). Kod belaca, glavni krivac za pogoršanje zdravlja novih generacija bio je porast metaboličkog sindroma. Sa druge strane, kod Afroamerikanaca, na loše zdravlje najviše je uticao porast hroničnih upala.

Ovo istraživanje nije uključivalo otkrivanje sveobuhvatnog razloga pogoršanja zdravstvenog stanja kod mlađih generacija. Ali su naučnici proverili dva faktora. Otkrili su da se pušanjem ne može objasniti pogoršanje. Gojaznost bi mogla da objasni porast metaboličkog sindroma, ali ne i porast hroničnih upala.

Nisu samo zdravstveni pokazatelji ono što zabrinjava kada su u pitanju mlađe generacije, kaže Dženg. Rezultati istraživanja su pokazali da su nivoi anksioznnosti i depresije rasli kod svake nove generacije belih Amerikanaca, počev od onih rođenih tokom rata sve do generacije ipsilon.

Ponašanje kao faktor rizika

Ponašanje koje utiče na zdravlje takođe ima zabrinjavajući pravac razvoja. Verovatnoća da će se neko kontinuirano opijati povećava se kod muškaraca obe rase, naročito nakon kasne generacije iks (rođeni 1973-1980). I kod crnaca i kod belaca, verovatnoća korišćenja uličnih droga dostigla je maksimum kod kasnih bumera (rođeni 1956-1964), smanjila se nakon toga, da bi onda ponovo porasla u vreme kasne generacije iks. Kod hispanoameričkog stanovništva, upotreba droga se neprekidno povećavala od ranih bejbibumera.

Ono što iznenađuje jeste da verovatnoća da je neko ikad bio pušač kontinuirano raste tokom generacija kod svih rasnih grupa američkog stanovništva. Kako je ovo moguće ako druga istraživanja pokazuju pad ukupne potrošnje cigareta od 1970-ih godina?

„Jedna od mogućnosti je da su ljudi starijih generacija u većem broju ostavljali cigarete, dok je kod mlađih veća verovatnoća da će početi da puše“, kaže Dženg. Napominje da su ipak potrebna dalja istraživanja kako bi se ovo utvrdilo.

Upozorenje za generacije pred kojima je starost

Dženg kaže da su ovi rezultati možda samo prvo upozorenje za ono što sledi.

„Ljudi iz generacije iks i ipsilon su još uvek relativno mladi. Zato mi možda potcenjujemo njihove zdravstvene probleme. Kada ostare i hronične bolesti postanu raširenije, imaćemo bolji uvid u njihov zdravstveni status.“

Dženg napominje da su Sjedinjene Države nedavno već zabeležile pad očekivanog životnog veka i povećanje invaliditeta i morbiditeta. Rezultati ovog istraživanja sugerišu, kako kaže Dženg, da ovaj trend neće biti privremen ukoliko se ne interveniše. Naprotiv, ovo će biti bitka koja tek predstoji Sjedinjenim Državama.

Izvor: Ohio State News

* Na Penzinu koristimo termine „milenijumska generacija“, „milenijumci“ jer do sada niko nije dao argumente, bar da mi znamo, za širokorasprostranjen prevod „milenijalci“.

Podsećamo: