PIO fond Srbije isplaćuje 44.869 penzija mesečno državljanima drugih država bivše SFRJ

PIO fond Srbije isplaćuje 44.869 penzija mesečno državljanima drugih država bivše SFRJ

Koliko i kako se isplaćuju penzije državljanima drugih republika bivše zajedničke države, piše J.Ž. Skenderija za Novosti.

Fotografija Mihaila Radičevića

Iz srpskog penzijskog fonda put bivših jugoslovenskih republika svakog meseca krene 44.869 penzionih čekova. Najviše ih odlazi u Republiku Srpsku – 11.650, pa u Hrvatsku (10.613), Federaciju BiH (7.997), Crnu Goru (5.958), Makedoniju (5.510) i Sloveniju (3.141).

S druge strane, Fond PIO nema evidenciju drugih država koje isplaćuju penzije našim ljudima, niti korisnici imaju obavezu da o inostranoj penziji obaveštavaju Fond PIO. Zbog toga ne postoji precizan zbirni podatak o broju korisnika koji imaju prebivalište u Srbiji, a penzije primaju iz drugih država.


Mali iznosi, ali bez kašnjenja

Fond PIO isplaćuje penzije korisnicima koji žive u bivšim republikama SFRJ oko 24. u mesecu za prethodni mesec i ne postoji bilo kakav zastoj u isplati, niti problem. Korisnicima koji žive u drugim državama penzije se isplaćuju tromesečno, zbog relativno niskih iznosa penzija i velikih bankarskih troškova po ovim transferima. Takođe i ove isplate idu redovno, bez ikakvog zastoja ili problema.


Prema rečima Miroslava Mirića iz Fonda PIO, u vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, svaka republika imala je svog nosioca penzijskog i invalidskog osiguranja, a zakonski propisi uređivali su ostvarivanje prava na penziju tako što je za odlučivanje o pravu bio nadležan onaj fond kod koga je osiguranik ostvario poslednje osiguranje.

„Naravno, pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za penzionisanje, kao i za određivanje visine penzije, uziman je u obzir staž navršen kod svih republičkih fondova, kao i kod Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika“, kaže Mirić.

Sagovornik Novosti objašnjava da je, raspadom federacije, u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja nastao pravni vakuum. Dovedeno je u pitanje preuzimanje staža ostvarenog u drugim republikama, jer je potpuno jasno bilo da refundacija neće biti moguća, ili bar da se neće uraditi na onaj način kako je to bilo uređeno u SFRJ.

„Jedino ograničenje ogledalo se u tome što se staž ostvaren u drugim republikama priznavao samo do dana kada su te republike stekle nezavisnost, odnosno dok su bile deo jedinstvenog pravnog sistema“, kaže Mirić.

„Kasnije je unapređenje međusobnih odnosa novonastalih država omogućilo sklapanje bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju koji su u pravne sisteme tih država uneli novu proceduru, ponovno određivanje penzije, koje se često kraće naziva preračun.“

Ponovno određivanje penzije je procedura koja omogućava penzionerima koji su svoje pravo ostvarili uračunavanjem staža ostvarenog u dve ili više republika SFRJ da svaki nosilac osiguranja preuzme obavezu isplate penzije za staž koji je kod njega ostvaren. Stupanjem međunarodnih ugovora na snagu, nastupila je obaveza za nosioce osiguranja da sve takve korisnike penzija prepoznaju i da za njih po službenoj dužnosti pokrenu postupke.

„Postupci se, međutim, pokreću samo za korisnike koji su pravo ostvarili u periodu od izdvajanja republike u kojoj su ostvarili staž iz SFRJ, do dana kada je sporazum o socijalnom osiguranju sa tom državom počeo da se primenjuje“, objašnjava Mirić za Novosti.

„U postupku ponovnog određivanja penzije svaki nosilac osiguranja utvrđuje pravo na penziju prema sopstvenim propisima, pa se iz tog razloga dešava da neki zahtevi budu odbijeni i da staž ostvaren u drugoj republici ostane i dalje, a nekada i trajno, na teret nosioca osiguranja koji je priznao pravo na penziju.“

Za pokretanje postupka za ponovno određivanje penzije nisu propisani rokovi, ali su svi nosioci osiguranja, jer je to i njima u interesu, većinu postupaka pokrenuli odmah po početku primene sporazuma. Datum pokretanja postupka značajan je jer se pravo na penziju u drugoj državi ostvaruje tek od prvog dana narednog meseca po pokretanju postupka. Najveći deo njih je odavno i završen, a broj nezavršenih je iz dana u dan sve manji.

Nažalost, pokretanje postupaka po međunarodnim ugovorima otkrilo je i to da je izvestan broj penzionera iskoristio nedostatak komunikacije između nosilaca osiguranja nekada jedinstvene države u periodu pre sklapanja sporazuma i ostvario istovremeno pravo na penziju u Srbiji i u nekoj drugoj državi, a na osnovu potpuno ili delimično istih perioda osiguranja. Svi ovakvi slučajevi obrađeni su u skladu sa zakonskim propisima, što je za posledicu imalo obavezu ovih korisnika da vrate nepravilno primljene iznose penzija.

Penzioneri koji su u postupcima za ponovno određivanje davanja ostvarili pravo na penziju u drugoj državi, u potpuno su istoj pravnoj poziciji kao i oni koji su penzionisani u vreme kada su međunarodni sporazumi već bili u primeni. To podrazumeva da im se penzija isplaćuje neposredno, na devizni račun u banci koju su sami odabrali, kao i to da su u obavezi da inostrane nosioce osiguranja obaveštavaju o promenama koje mogu da budu od uticaja na korišćenje prava na penziju. To se naročito odnosi na penzionere koji se zaposle ili počnu da se bave samostalnom delatnošću. Njima se preporučuje da pre ulaska u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje prethodno provere da li ta činjenica predstavlja razlog za obustavu isplate penzije prema pravnim propisima države iz koje tu penziju primaju.

„Predračun“ nije isti za sve

Različite prosečne visine penzija u drugim državama uslovile su da procedura preračuna nema istu „popularnost“ kod svih korisnika na koje je primenjena. Nezadovoljstvo nekih penzionera dovelo je čak i do toga da inicijativa za ocenu ustavnosti sporazuma između SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju stigne do Ustavnog suda Republike Srbije. S druge strane, brojni penzioneri koji su deo staža ostvarili u Hrvatskoj, a naročito u Sloveniji, pozdravili su sklapanje sporazuma, nadajući se da će nakon ponovnog određivanja penzije uvećati svoje mesečne prihode.

Najpovoljniji sporazum sa Slovenijom

Po sporazumu sa Hrvatskom, u slučaju negativnog rešenja, uračunat staž ostaje trajno na teret fonda koji je prvi priznao pravo. Sporazumi sa BiH i Crnom Gorom omogućavaju korisniku penzije da sam podnese zahtev kada ispuni uslove.

U slučaju Makedonije i Slovenije dozvoljava se ponovno pokretanje postupaka po službenoj dužnosti. Sporazum sa Slovenijom je naročito povoljan, jer i korisnicima invalidskih penzija omogućava da ostvare pravo na starosnu penziju u drugoj državi po ispunjenju uslova ukoliko uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju nisu bili ispunjeni po propisu druge države.

1 komentar

  • Posle raspada SFRJ nasa drzava je preuzela na sebe obavezu da isplacuje oko 20.000 penzija onih koji su radili u Sloveniji ili za slovenacke firme u Srbiji a sve pare za PIO isle u slovenacki PIO fond. To je radjeno bez ikakvih dokaza o ostvareanom stazu jer PIO fond Slovenije nije hteo da posalje bilo kakve podatke. Da bi to bilo moguce, nasa drzava je pare za te namene a to cini i danas uzimala od onih koji su svoj staz ostvarili radeci u uplacujuci pare za doprinose u PIO fond Srbije. To je bilo moguce jer bilo kakva kontrola nije postojala do pred kraj 2010.g.kada je konacno potpisan Ugovor sa PIO Slovenije. Da ne pricamo o tome da su uzimani krediti da bi se isplacivali takve penzije a kredite su indirektno kroz budzet Srbije vracali i oni koji su cekali na penzije.

    Da bi isplacivala oko 20.000 slovenackih peznija od 1991.g. plus penzije iz drigih republika a i mnogo veci broj laznih invalidskih penzionera, drzava Srbija je menjala propise tako sto je povecavala potrebne godine zivota za starosnu penziju sa 60 na 63 i sa 63 na 65 godina.

    A onda je dodatno u prvoj polovini 2003.g. donela zakonske propise kojima se ukida izracunavanje penzije na bazi najpovoljnijih 10 godina staza i za obracun uvela ceo staz. Ni to im nioje bilo dovoljno pa su uveli propis da u obracun penzije od 01.01.1970.g. vazi samo staz iskazan na M-4 obrascima.

    Tako je drzava pored vec iznetih primera dodatno otela od onih koji su radili u svojoj drzavi Srbiji i uplacivali doprinose u PIO fond Srbije, sve uplate pre tog 01.01.1970.g. Taj staz i ako za njega postoje podaci o uplatama i zna se kako su pre tog propisa obracunavane i isplacivane penzije, sada ne vazi. Taj staz se penzionisanima 2011.g. racuna samo u staz ali ne i za obracun penzije.

    Zamislite kolika je to nepravda da otimate onima koji su radili ovde i uplacivali doprinose u PIO fondove u Srbiji da bi isplacivali onima za koje ne postoje podaci o uplatama u bilo ciji PIO fond. Sta reci za to da u isto vreme u Srbiji po donetim zakonskim propisima imate starosnu penziju i sa 15 i sa 40 godina staza za muskarce ili za cinjenicu da je muskarcima jos od 2011.g. trazeno da za starosnu penziju imaju 65 godina zivota a zenama je se taj uslov zavrsava tek 2032.g. ili 21 godinu kasnije. O Ustavu i ravnopravnosti jasno je nema reci a cinjenice govore da svakog dana u Srbiji umire 150 gradjana od bolseti srca. Kad nekom ukradete nesto kao sto to radi PIO fond na osnovu vazecih protivustavnih zakonskih propisa onda je to kradja ali ako to dovede kod pokradenog da gladuje, razboljeva se i umire, onda to prelazi u mnogo tezu kvalifikaciju ali za to ne postoji interesovanje odgovornih da bilo sta menjaju.

    U Crnoj Gori i u mnogim drzavama u okruzenju, odavno vazi propis po kome su potrebne godine zivota za starosnu penziju i za muskarce i za zene 65 godina zivota.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *