Naš mozak, koji reguliše osećaj žeđi i refleks gutanja, sprečava taj refleks da radi nakon što smo uneli dovoljno vode. Pijenje kada nismo žedni primorava nas da premostimo taj instinkt.
Odskora, stručnjaci su počeli da preispituju pravilo koje se dugo držalo kao zlatno – osam čaša vode dnevno. Ima još uvek onih koji se zalažu za to, a u čuvenoj Majo klinici broj čaša je i povećan: 13 za muškarce i devet za žene. Doduše, „ukupne tečnosti“ koju treba uneti u toku dana.
Najnovije istraživanje pokazuje da se ne treba siliti. Naučnici sa Univerziteta u Melburnu, zamolili su ispitanike, njih 19, da vežbaju sve dok nisu izgubili oko jedan odsto svoje mase znojeći se. Data im je voda, a oni su snimani MRI skenerom dok su se rehidratirali. Zatim su zamoljeni da nastave da piju iako više nisu bili žedni.
Kako im je bilo sve manje prijatno da se nalivaju vodom, snimci njihovih mozgova počeli su da otkrivaju neke zanimljive stvari o regulaciji žeđi. Prvo, njima je bilo sve teže i teže da gutaju i motorni korteks koji kontroliše gutanje morao je da radi teže da bi to omogućio. Onda su oblasti mozga – amigdala i periakvaduktalna siva masa (PAG), poznate kao inhibitori gutanja, oživele.
„Naše tumačenje je da su PAG i amigdala slale poruke da se spreči uključivanje procesa gutanja. Zbog toga je motorni korteks morao da šalje snažnije signale nego inače da se proces uključi“, objašnjavaju istraživači. Dakle, naš mozak, koji reguliše osećaj žeđi i refleks gutanja, sprečava taj refleks da radi nakon što smo uneli dovoljno vode. Pijenje kada nismo žedni primorava nas da premostimo taj instinkt.
„To je biološki mehanizam koji se nalazi u prilično drevnim delovima našeg mozga, i izgleda da je on usmeren na to da nas spreči da pijemo previše„, rekao je jedan od istraživača za Australia Public Broadcasting.