Radojica (Velika Plana): Oprostite nam

Radojica (Velika Plana): Oprostite nam

Priča sa Konkursa za najbolju putopisnu priču starijih u kategoriji „Najbolja ženska putopisna priča“

*Imena i nazivi mesta su izmišljeni, ali je događaj istinit
U pitanju su internoraseljeno lice sa Kosova i izbeglica iz Hrvatske

Jednog majskog dana, Planinarsko društvo “Vihor” iz Višepolja reši da svoje članove povede na trodnevni izlet radi obilaska banja i planina njihove države.

Saznavši za to, mlada Milena pomisli kako bi joj takvo druženje pomoglo da nađe barem malo utehe u velikoj nesreći koju je doživela.

Na dan polaska Milena, među prvima, uđe u autobus. Momak, koji utrča poslednji, upita Milenu da li je slobodno mesto pored nje. Kad devojka ugleda nepoznatog momka, ona se uznemiri, uzdrhta i umalo pade sa stolice…

– Oprostite, zbuni se momak – potražiću drugo mesto…
– Ne! Sedite pored mene, Vi ličite na mog Radivoja.

Momak sede pored devojke a ona započe priču.
– U Višepolje sam došla kao proterano lice. Na jugu naše države stradali su svi moji najmiliji. Posebno sam potresena zbog stradanja moga momka Radivoja, moje duše, moga srca…

– Oprostite, devojko, što Vas moram prekinuti, uznemiri se momak, pa joj, kroz suze, veli da su im sudbine skoro iste…
– Ja sam Petar, proteran sa severa naše države. U tom vihoru rata, u toj oluji, stradali su mi najmiliji, a među njima moja devojka, lepa Ana…

Tu Petar zastade pa, očiju punih suza, pogleda Milenu… Ona, sasvim zbunjena, dohvati maramicu i poče da mu briše suze, ali mladost, želja, lepota, učiniše svoje, padoše jedno drugom u zagrljaj, a onda strastveni poljupci skoro da nisu prestajali sve do dolaska u Višepolje.

Pošto u nesreći nađoše malo sreće, Milena i Petar jedno drugom pružiše ruku večne ljubavi.

Kad građani Višepolja saznaše da su dvoje, privremeno smeštenih u njihovom mestu, Milena i Petar, rešili da se venčaju, pritekoše im u pomoć da prirede svadbu. Da bi sreća bila potpuna, Opština u Višepolju, uz saglasnost i pomoć Države, mladencima dodeli stan u višepoljskoj novogradnji za proterana lica.

U tom stanu danas, pored svadbene slike Milene i Petra, stoji natpis:

“DRAGI RADIVOJE I ANA, NAS DVOJE SE VOLIMO, ALI VAS NIKADA NEĆEMO ZABORAVITI.
OPROSTITE NAM AKO SMO POGREŠILI.”

Prisluškivao i zapisao Radojica Becić, 87 godina
aktivni humorista i satiričar
sa kojim je Velika Plana 1979. godine postala Prvak Srbije u humoru.

Želeo je da zapiše ovu priču, iako nije u njegovom stilu.
Kategorija u kojoj je konkurisao, nije greška. 


Ovo je jedna od priča koje su pristigle na 1. konkurs za najbolju putopisnu priču starijih koji je trajao od 1.1. do 1.3.2015. godine. Konkurs je zajednički projekat UG “Snaga prijateljstva – Amity” i Bebe Kuka čiji je cilj promovisanje aktivnog starenja.
Linkove ka ostalim pričama sa Konkursa koje su objavljene na Penzinu možete naći u tekstu
Putopisne priče sa 1. konkursa za najbolju putopisnu priču starijih

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *