U Evropi se znatno razlikuje odnos plate i penzije od zemlje do zemlje. Ovaj odnos je veoma važan pokazatelj standarda penzionera.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U Evropi postoje velike razlike ne samo u iznosima penzija, već i njihovom odnosu na plate. Najbolji, za penzionere, odnos između plata i penzija ima Portugalija. U ovoj zemlji se dobija najveći procenat neto plate pri penzionisanju – čak 98,8 odsto. Slede Holandija i Grčka slede sa 93 i 90 odsto učešća neto plate u penziji.
Ovo su podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2022. godinu. Prema ovim podacima, ovo je odnos plata i penzija u ostalim zemljama:
- Austrija – 87%
- Luksemburg – 86%
- Španija – 86%
- Italija – 82%
- Mađarska – 78%
- Danska – 77%
- Slovačka – 72%
- Francuska – 72%
- Švedska – 65%
- Finska – 65%
- Slovenija – 63%
- Belgija – 60%
- Češka – 58%
- Nemačka – 55%
- Norveška – 54%
- Velika Britanija – 54%
- Letonija – 52%
- Island – 52%
- Švajcarska – 45%
- Poljska – 40%
- Irska – 36%
- Estonija – 34%
- Litvanija – 28%
Prosečna penzija u Austriji je 1.313 evra za žene i 2.229 evra za muškarce, a prosečna neto plata iznosi skoro 3.000 evra. Penzioneri u ovoj zemlji primaju 14 penzija godišnje. I plate se u Austriji isplaćuju 14 puta u toku godine.
Muškarci se u Austriji penzionišu u proseku sa 61,6 godina, a žene sa 60,9. Slovenački Bloomberg Adria ističe da je ovo slično kao i u Sloveniji. Razlika između ove dve zemlje je, kako se može videti, velika kada je u pitanju odnos penzija i plata.
Napomena Penzina: Ako se gleda po proseku za jun 2024. godine, udeo prosečne penzije u prosečnoj plati u Srbiji iznosi 47,72 odsto. Mesec jun je trenutno poslednji mesec za koji postoji zvanični podatak za plate u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u junu mesecu je iznosila 95 804 dinara. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) objavio je da je u junu 2024. godine prosečna penzija bila 45.719 dinara.
Neminovno podizanje starosne granice za penzionisanje
OECD upozorava na potrebu povećanja starosne granice zbog starenja stanovništva, jer će udeo starijih od 65 godina porasti sa 18, koliko je trenutno, na 27 odsto do 2050. godine.
Islanđani najduže rade. Oni se penzionišu sa 65,8 godina, kada su u pitanju žene i 68,3 godine kada su u pitanju muškarci. Prosečna starost penzionisanja u EU je 62,6 godina za muškarce i 62,3 godine za žene.
Danska, Estonija, Italija, Holandija i Švedska planiraju da podignu starosnu granicu na 70 godina ili više, ukoliko se očekivani životni vek poveća.