Povodom Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, SUAB poručuje da je krajnje vreme da se deluje po pitanjima demencije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sutra je 21. septembar – Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti. Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest, pridruženi član Međunarodne asocijacije za Alchajmerovu bolest (ADI), deo je globalne akcije podizanja svesti treću godinu zaredom.
Prenosimo Saopštenje Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest
povodom Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti
Želja nam je da skrenemo pažnju i stručne i opšte javnosti na izazove i probleme sa kojima se suočavaju osobe sa demencijom, porodice koje brinu o njima i zajednice u kojima oni žive i pozovemo na akciju za promenu stanja. Jer…
Vreme je da se deluje po pitanjima demencije!
Procenjuje se da danas ima preko 55 miliona ljudi koji žive sa ovim stanjem u svetu. Za nešto više od pet godina ovaj broj će se povećati na 78 miliona. U Srbiji je danas, prema procenama, više od 140,000 ljudi obolelo.
Globalno, 75 odsto onih koji žive sa demencijom ostaje nedijagnostikovano.
Nizak nivo svesti, trajna stigma, dezinformacije i diskriminacija ometaju napore za rešavanje ovog stanja. To znači da mnogi ignorišu znake upozorenja o bolesti. Uz blagovremenu dijagnozu, ljudi mogu pristupiti postdijagnostičkoj podršci kako bi im se omogućilo da žive duže samostalno, kvalitetnije i dostojanstvenije.
„Nismo na vreme shvatili. Imali smo predrasude da je zaboravnost normalna u poznim godinama, pa smo demenciju pripisivali starosti. Tek posle tri godine patnje i sumnji odveli smo majku lekaru, dobila je pravu dijagnozu i lekove koji su joj pomogli da smanji agresivnost i nemir.“
Ovo su reči gospođe S. S, koja 15 godina brine o majci sa demencijom.
Demencije su jedan od glavnih uzroka invaliditeta i zavisnosti starijih ljudi. Naši sistemi, na prvom mestu zdravstvene i socijalne zaštite, nisu spremni za sadašnji a kamoli budući broj obolelih.
Demencija je i sedmi vodeći uzrok smrtnosti na globalnom nivou. Ovo ima i ozbiljne ekonomske posledice. Trenutno procenjeni godišnji troškovi demencije na svetskom nivou iznose 1,3 biliona dolara, ali se do 2030. očekuje da će troškovi porasti na 2,8 biliona dolara.
Čak 85 odsto ljudi koji žive sa demencijom nije u mogućnosti da pristupi podršci nakon dijagnoze.
Pravovremena dijagnoza i prateća postdijagnostika mogu omogućiti onima koji žive sa ovim stanjem da žive samostalno duže i dostojanstvenije. Međutim…
Nedostaju nam dnevne usluge u zajednici (dnevni boravci, predah smeštaji, grupe podrške, savetovališta za obolele i srodnike koji brinu o njima, edukativne radionice za porodice i sistematsko obrazovanje zdravstvenih i radnika u socijalnoj zaštiti).
Srodnik koji neguje odraslog obolelog člana porodice ne može da dobije više od nedelju dana bolovanja godišnje. Zaposleni srodnik, neformalni negovatelj nema mogućnost rada u firmi na pola radnog vremena, teško se pristupa pravu obolelih na pelene, na novčani dodatak za tuđu negu i pomoć. Slobodnih kapaciteta u državnim ustanovama socijalne zaštite za smeštaj obolelih uglavnom nema… I zato:
Vreme je za odlučne akcije za promenu stanja!
Stoga, ADI i Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest pozivaju Vladu Republike Srbije, lokalne samouprave i pojedince da prepoznaju hitnost situacije i preduzmu odlučne mere za podizanje nivoa svesti i smanjenje stigme koja i dalje ostaje prepreka za dijagnozu, lečenje, negu i neophodnu podršku obolelima i njihovim porodicama.
Potrebno je da Vlada RS hitno napravi Strategiju ili Plan za rešavanja pitanja demencija, na šta se i obavezala Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 2017. godine, i da u njih uključi snažne kampanje za podizanje svesti javnosti i inicijative koje neguju inkluzivne i podržavajuće zajednice.
Ilustracija: Brigitte Werner sa Pixabay