Odnos društva prema starima ogleda se u velikoj meri u jeziku. Jezik kojim se određeno društvo služi kada priča o starima ukazuje na to kako doživljava stare i u kojoj meri ih poštuje.
U hindu jeziku postoji sufiks „dži“ kojim se može dodati posebno poštovanje za godine onog kome se obraćate ili o kome se govori, pa je tako Mahatma Gandi često nazivan i Mahatma Ganddži.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U delovima Afrike gde se govori svahili, izraz „mzi“ koriste mlađi kada se obraćaju starijima iz poštovanja, dok havajska reč „kūpuna“ znači „stariji, starešine“, sa dodatnim značenjima koja ističu znanje, iskustvo i stručnost.
U japanskom jeziku postoji sufiks „san“ koji se često koristi prilikom obraćanja starijima. U Japanu odnos prema starima pokazuju i praznikom Dana starih, a naročito se proslavlja i 60. rođendan – Kankrei. Japan je početkom 2014. godine prešao granicu od 25 odsto građana starijih od 65 godina.
Srpske bake i deke – odraz nekulture, a ne iskazivanje poštovanja
U srpskom jeziku stare smo često nazivali pojmovima koji označavaju rođake i rodbinu: „čiča“ (stric) za muškarca, ili „majka“ i „stara-majka“ za stariju ženu. U modernom govoru iskazivanje poštovanja kroz sam jezik izgubilo se negde na pola puta od drugova i drugarica do gospode i gospođa, i onog čuvenog „brate“, „sestro“.
Ono što je posebno loše jeste što se često koriste pojmovi „baba“ i „baka“ kao i „deda“ i „deka“ za označavanje starijih ljudi koji nam nisu nikakav rod. To se čini i u medijima, čak i kada se pozitivno govori o starima. Očigledno ne postoji svest o tome da mnogi stariji ljudi ne žele da budu oslovljavani ovako ukoliko se ne radi o njihovim unucima.
Često se, i potpuno irelevantno za priču koja se prenosi, stariji ljudi u srpskim medijima spominju korišćenjem ovih pojmova. Mnogi i ne shvataju u čemu je problem ako nepoznatu stariju osobu nazovu „bakom“ ili „dekom“. Iako su ovo pozitivni, nežni termini kada se koriste u porodici, njihovo korišćenje za oslovljavanje drugih starijih osoba ako i ne povlači za sobom omalovažavanje, onda bar svakako starije građane o kojima je reč čini slabijim i uglavnom im oduzima dostojanstvo.
Kao kruna svega, neretko se „starcem“ ili „staricom“ u srpskim medijima nazivaju ljudi koji nemaju čak ni starosni uslov za penziju. A te izraze koriste za njih čak i oni koji su svega 10-15 godina mlađi od njih.
Fotografija: Stari konjanik iz Pustinje Gobi, Mongolija
Žolt Fazekas