Najpostojaniji obrazac u društvenim naukama poslednjih decenija se promenio. Nakon što su decenijama bili najsrećnija starosna grupa, mladi ljudi su danas najnesrećniji.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Naučnici širom sveta primećuju upečatljivu promenu u doživljaju sreće kod ljudi tokom života. Decenijama su mladi bili najsrećnija starosna grupa. Danas su oni najnesrećniji. Istovremeno, pad u sreći oko pedesete godine, poznat kao „kriza srednjih godina“, sada je manje izražen.
Ovo su zaključci istraživanja američkih i britanskih naučnika koje je sprovedeno u 46 zemalja. Istraživanje je objavljeno avgusta 2025. u stručnom časopisu PLOS One.
Ako vas zanima tema „krize srednjih godina“, preporučujemo tekstove:
- Muška kriza srednjih godina – Stvarnost ili mit?
- Skitarnik: Kriza srednjih godina i problemi sa umišljanjem
Decenije srećnih mladih ljudi – u nedavnoj prošlosti
Nivo sreće je bio prilično stabilan od 1970-ih. Mladi ljudi i ljudi stariji od 60 godina su bili najsrećniji. Sreća kod mnogih ljudi dostiže vrhunac tokom njihovih dvadesetih. To je doba kada su mladi, obično, imali stalnog partnera, posao i dom.
Sreća se potom blago smanjuje dolaskom dece i posledičnog nedostatka sna i slobodnog vremena. To kulminira krizom srednjih godina oko pedesete. Oko šezdesete godine, sreća se ponovo povećava. (Podsećamo: Sreća raste sa starenjem)
Ovako nastala kriva u obliku latiničnog slova „U“ dugo se smatrala jednim od najpostojanijih obrazaca u društvenim naukama, podsećaju naučnici. Međutim, u poslednjih deset godina, kriva u obliku U zamenjena je „planinom“ sa sve višim vrhovima sreće kako ljudi stare. Najveća promena je to što mladi više nisu među najsrećnijim grupama, već su sada – najnesrećniji.
Zašto su mladi najnesrećniji?
Na globalnom nivou, tinejdžeri i mladi sve češće prijavljuju probleme sa mentalnim zdravljem, kao što su anksioznost i depresija. Mentalno zdravlje mladih žena, posebno, sve je lošije. Razlog nije sasvim jasan, ali istraživači smatraju da pritisak da se postigne uspeh, kao i društvene mreže mogu igrati značajnu ulogu.
Holandski naučnik koji se bavi istraživanjem sreće Martejn Hendriks (Martijn Hendriks) je dao svoje objašnjenje nakon što je detaljno proučio istraživanje.
„Današnji mladi ljudi su od detinjstva proveli mnogo više vremena ispred ekrana nego prethodne generacije“.
On pretpostavlja da društvene mreže i „preterano međusobno upoređivanje“ imaju posebno negativan uticaj. Smatra da u Holandiji i tržište nekretnina verovatno ima ulogu u nedostatku osećaja sreće kod mladih.
„Cene stanova su značajno porasle, a najviše su od toga profitirale starije generacije. One sada imaju mnogo više bogatstva, dok se mladi ljudi bore da kupe svoju prvu nekretninu.“
Mladi ljudi, dodaje, nisu potpuno nesrećni. Velika većina mladih u Nizozemskoj i dalje ocenjuje svoj život ocenom 7 od 10 ili višom. Starije starosne grupe su, međutim, srećnije.
Jesmo li sigurni da su najstariji i najsrećniji?
Hendriks je takođe doveo u pitanje izuzetno visoke ocene sreće kod ljudi starijih od 70 godina. Ukazao je na to da u tim godinama uglavnom samo fizički i mentalno zdravi stariji ispitanici ostaju da popunjavaju ankete. „To iskrivljuje sliku“, rekao je.
Izvor: NL Times